Kupovina uz molitve

Od našeg specijalnog izveštača
DUBAI, januara – U Dubaiju je najprijatnije biti u decembru i januaru. To je doba godine kada nema ni spomena o paklenim vrućinama koje prže ovaj emirat u Persijskom zalivu (leti se priznaju  temperature samo do 40 stepeni, iako je napolju kao u rerni) i kada je život u zemlji poznatoj po izuzetno visokom procentu vlage snošljiv jedino pod jakom klimatizacijom, uz kupanje u moru ili brčkanje na bazenima. Drugo, to je vreme raznih slavlja (Božić, Nova godina, a ovoga puta se potrefio i kraj Bajrama) i "šoping festivala" koji je Dubai, po nekim ocenama, najbolju djuti-fri zonu u svetu, baš tih meseci, pretvorio u jednu veliku pijacu beskrajno atraktivnu putnicima "ludim za rasprodajama".

Otkako je smišljeno pre 11 godina (15. februara 1996) da grad od 20. decembra do 2. februara diše u znaku opšte potrošnje, dobrog provoda i vrhunske zabave, grupe stranaca avionima sleću na velelepni međunarodni aerodrom naoštrene da u što kraćem roku pazare sve i svašta po bagatelnim cenama, ali i da okuse slasti noćnog života pod okriljem islama u čije se pore nezadrživo uvlače zapadni stil i maniri.

Ovogodišnji potrošački hepening – pod motom "Jedan svet, jedna porodica, jedan festival", koji se odigrava u pokrivenim tržnim centrima i lavirintu krcatom radnjama uređenim kao egzotični sukovi, praćen nizom spektakularnih muzičkih, modnih, sportskih i gastronomskih događaja i prezentacija na otvorenom – prema prognozama organizatora i najvećeg sponzora Dubai fri-šopa, za 45 dana koliko traje, ima dobre šanse da nadmaši prošlogodišnji. Naime, tada je više od dva miliona turista prokrstarilo postojbinom beduina potrošivši rasipnički domaće dirhame, svakojaku drugu konvertibilnu valutu, putničke čekove i kartice, u ukupnoj vrednosti od milijardu dolara.

Borba za prestiž

Grad, koji turistički sladokusci smatraju arabijskom verzijom Hongkonga i koji je fizički podeljen vodenim rukavcem na Deiru (staro jezgro na istočnoj strani) i Dubai, isprepleten je mrežom od (zasad) četrdesetak velikih tržnih centara sa više od tri hiljade prodavnica. One su snabdevene potrepštinama "od igle do lokomotive", ali tu su i radnje sa paprenim cenama najčuvenijih svetskih marki (od "Tifanija" do "Luja Vitona"), ogromne samoposluge, restorani istočno-zapadnih i egzotičnih kuhinja, mirisne poslastičarnice i kafeterije, antikvarnice i bioskopi. Zadržali su i, verni tradiciji i podneblju, brižljivo doterane male radnje, po modelu starih sukova, dućana (sa zlatom, ribom, začinima ili samo tepisima), čiji vlasnici naprosto obožavaju da se cenkaju sa mušterijama. U ovom gradu, gde dominira porodica Maktum, sve ima boju novca – a trka za prestiž bespoštedna je koliko i borba za svakog novog ili potencijalnog kupca.

Gradski centar Deira – sa preko 340 prodavnica vešto povezanih sa delom rezervisanim za zabavu i uživanje u dobrom zalogaju, skrojen po ugledu na one iz Severne Amerike ili Južne Afrike, prvenac u čitavoj seriji "šoping molova" kojima danas "robuje" Dubai – podignut je novembra 1995. godine. Svaki novi koji je potom sazidan bacao je u zasenak prethodni, bilo po veličini i izgledu, bilo po sadržajima ili ekskluzivnosti. Na toj listi svakako su "Burdžum centar", koji od početka producira "krem de la krem" vrhunsku modu, "Merkato", podignut u renesansnom stilu u kojem svaki kutak odiše ili podražava duh i šarm Italije, Francuske i Španije, jedinstveni "Vafi grad", arhitektonski biser i svojevrsna ikona Dubaija, građen u obliku piramide, ili, recimo, tržni centar "Emirati" sa čudesnim dodatkom, pokrivenim ski-terenima, nezamislivim i nespojivim za ovdašnje tlo i klimu…..

Carstvo šest zemalja

Najupečatljiviji utisak zasad ipak ostavlja Ibn Batuta centar, nazvan po slavnom arabijskom istraživaču i putniku iz 14. veka. Smešten na atraktivnoj lokaciji, blizu Medija centra, odakle se pruža pogled na džinovski hotelsko-stambeni vodeni kompleks u obliku palme, "Batuta" je skup od šest povezanih, raskošno dekorisanih i oslikanih holova, podignutih u stilu zemalja (Andaluzije, Tunisa, Egipta, Persije, Indije i Kine) koje je u prošlosti obišao rođeni Marokanac, a čije se britke izreke, sa njegovim likom, vrte na ogromnom platnu u "Kući mudrosti" na glavnom ulazu u centar. Dan nije dovoljan da se sve što je pod tim svodovima samo razgleda (bez zadržavanja po radnjama ili restoranima) u jednom potezu. I jedan obilazak nije dovoljan za izricanje konačnog suda šta deluje impresivnije na ulazima u "drugu zemlju": replika potonule kineske džunke, osam metara visok sat na postolju u obliku indijskog slona, prekrasna kupola persijskih šara, egipatski podni mozaik ili kapija tunišanske pijace.

I tu, kao i u svim drugim tržnim centrima Dubaija, postoje specijalne prostorije za pripremu (umivanje) i molitvu. Sveti obredni trenutak, rezervisan za džamije, može tako da se obavlja (iz praktičnih razloga) i u novom okruženju uz glas mujezina koji se čuje sa razglasa.

Tako, iz dana u dan, dok vernici povremeno prave predah moleći se Alahu,  potrošački stampedo se nastavlja do ponoći – kada prodavnice spuštaju roletne i zaključavaju vrata.