Poklon iz Rume za Bogdanoviča

U Sava centru, odmah pošto je sleteo, pred novinarima se juče posle podne pojavio Piter Bogdanovič u društvu svoje sestre Ane. Novinarsku salu ispunili su i građani Rume, koji su dragom gostu Piteru Bogdanoviču od srca poklonili fotografije grada u kome je rođen njegov otac. Bogdanovič na  pitanja odgovara umoran, ali raspoložen. Otkriva kako je prvo njemu bilo ponuđeno da snima „Kuma” i da Holivud slabo razaznaje bilo koje strane filmove pa i srpski. „Tamo jedino znaju Kusturicu”, kaže Piter Bogdanovič.

Poslednji put u Beogradu Piter Bogdanovič, slavni američki reditelj, glumac, scenarista, kritičar, pisac i iznad svega – pasionirani gledalac filmova, boravio je 1975. kada je,zajedno sa majkom Hermom, u Muzeju savremene umetnosti organizovao komemorativnu izložbu crteža i slika svoga oca Borislava Bogdanovića, intimiste i impresioniste, Beograđanina poreklom iz Rume. Obilazeći grad očevim stopama, došao je tada i u „Politiku“, zadržao se u dugom razgovoru sa novinarima, pričajući im o čuvenom razgovoru sa Hičkokom, čvrstom prijateljstvu sa Orsonom Velsom, fascinaciji Džonom Fordom…

Povratak umetnikovog slavnog sina (rođen 1939. u Kingstonu, SAD, gde su iz Jugoslavije izbegli zbog jevrejskog porekla majke) u Beograd, na Fest koji mu organizuje retrospektivu, lep je i dragocen događaj i prilika da neki novi klinci pogledaju njegove filmove: „Poslednja bioskopska predstava” (1971),„Mesec od papira” (1973), „Što te tata pušta samu?” (1972), „Bioskop za groš” (1976), „Dejzi Miler” (1974), „Maska” (1985), „Dan kada su se svi smejali” (1981) i „Zaljubljeni porotnik“ (1988), zbog kojih je i slavan i cenjen. Prilika i za razgovor sa autorom uzbudljivog holivudskog života (čuvene su njegove afere sa ženama –Poli Plat sa kojom ima dve kćerke, Sibil Šepard, Doroti Straten i njenom mlađom sestrom –i njegova bankrotstva), koga su svojevremeno američki kritičari nazivali vunderkindom.

Valjanost filma u Americi uvek se najradije meri novcem zarađenim na bioskopskim blagajnama, a Piter Bogdanovič na to, za „Politiku“ kaže: „Američki film se pravi za veliku publiku, za najšire mase gledalaca. U Americi se snimaju filmovi a da se pri tome ne filozofira. Za raznorodnu američkupubliku mora da se snima razumljiv i komunikativan film. Ako ga američka publika prihvati i gleda, onda će ga lako gledati i ostatak sveta. Tu se američki film razlikuje od evropskog. Evropski film često beži u umetničku ili u pseudoumetničku ekskluzivnost,što mu uskraćuje komunikativnost. A kada nema komunikacije, nema ni publike. Američki film nije intelektualno-meditativni, već više instinktivan i emotivan i zato tako lako osvaja najširu publiku.“

Kada se potegne pitanje uticaja na filmsko stvaralaštvo Bogdanoviča, on će hitro odgovoriti: „Orson Vels,koji je uvek u mojim mislima,no tu su i Ernst Lubič i Baster Kiton, Bunjuel, Džon Ford, Hičkok. Džon Kasavetes je sjajan, sjajan je i Bergman,ali ga ne volim, a tu je i Šabrol...“

Sa ove vremenske distance, koji film Bogdanovič smatra svojim najuspešnijim? Odgovor je jasan: „Što se kritičara tiče,to je bez sumnje ’Poslednja bioskopska predstava’, a kada je zarada u pitanju tu je ’Što te tata pušta samu?’ bez premca“. Na našukonstataciju da su Beograđanke svojevremeno obožavale „Mesec od papira“ i Rajana O’Nila, Bogdanovič uz osmeh kaže da u to vreme i nije bio zainteresovan da snimi ovaj film. Kaže: „Pristao sam uz uslov da se scenario dosta popravi, što smo onda i uradili.“

 Priznaje da se njegovim najvećim filmskim neuspehom smatra film „Dan kada su se svi smejali“, iako je on od velikog značaja za njegov privatan život i tragediju koju je doživeo. Na dan završetka snimanja on je plakao. Doroti Straten, „Plejbojevu zečicu“, Bogdanovičevu glumicu, veliku ljubav i muzu, ubio je ljubomorni muž. Bogdanovič je o voljenoj Doroti napisao knjigu „Ubistvo jednoroga“ (jedna od 12 koju ima u svojoj spisateljskoj zbirci), a ovaj događaj ostavio je na reditelju veliki ožiljak i imao posledica po njegovu karijeru.

 Sada kada ga mlađa generacija pamti po ulozi psihijatra u hit-seriji „Sopranovi“ i kao urednika programa filmskih klasika na njujorškoj kablovskoj televiziji, šta može reći o današnjem Holivudu?

„Ne volim filmove velikog budžeta, nedostatak finansijskih limita ide na štetu umetnosti. Filmovi su danas sve infantilniji, potpisuju ih anonimusi koji rade za velike kompanije, a rediteljska samosvojnost u onome što se zove ’savremeni film’, sasvim je izgubljena”, kaže u razgovoru za naš list Bogdanovič.