Plašim se da se sve razume

Fest bi trebalo da bude malo originalniji u otvaranju. Bolje bi bilo da je otvoren filmom koji sam radio o Menclu, i da smo Mencl i ja festival proglasili otvorenim – poručuje u svom stilu, kroz smeh, reditelj Puriša Đorđević u razgovoru za naš list, povodom novog filma „Plašim se da se sve razume”, koji je prikazan sinoć u Domu omladine.

Kada se zovete Mladomir, i imate energiju poput Đorđevića, ne čudi što se i u 88. godini ponašate kao mladić. Naš reditelj je na Festu predstavio novi film, dokumentarac o Jiržiju Menclu i njegovom radu na operi „Zaljubljen u tri narandže” koju je režirao u Narodnom pozorištu.

U ovom filmskom eseju, o susretu dva umetnika koji se dotiču svojih karijera, Đorđević je pratio Mencla i njegov način rada, a ističe da je najvažnije što je formu dokumentarnog filma razbio ljubavnim pričama.

– U ovom mom filmu mešaju se tri ljubavne priče: jedna Menclova, druga moja, a treća Sergeja Prokofjeva koja se krije u muzici koju je komponovao. Jednu sekvencu posvetio sam Bohumilu Hrabalu, piscu „Strogo kontrolisanih vozova”. Taj film Menclu je doneo Oskara, a meni je njegov omiljeni.

Stvaranje filma u montaži nije lako, priznaje Đorđević, i svaki reditelj ima strah od montaže, sa čim se slaže i Mencl, a čega su se dotakli u filmu:

– Za vreme probne projekcije „Oklopnjače Potemkin”, Ejzenštajn je ustao i otrčao u projekcionu kabinu i izmenio nekoliko kadrova u poslednjoj rolni. Reditelj nikada nije siguran u montažu svog filma. Poznat je slučaj Godara koji nije počinjao montažu dok tri dana nije proveo gledajući materijal.

Poznanstvo Đorđevića i Mencla traje 50 godina, i sve to vreme, jedan drugog uče životu i umetnosti. Naš reditelj kaže da je Mencl hladnokrvan iz razloga što je imao veliko iskustvo. Pored filmova, postavljao je i opere u Češkog, Italiji, Nemačkoj...

– Nežno se obraća pevačima kada ih uči kako treba da drže ruke na sceni. Od Mencla sam naučio i kako treba biti posvećen tekstovima, jer mi je pričao kako je radio scenarija prema romanima Hrabala. U filmu imam fotografije na kojima se vidi kako Hrabal u kafani „Zlatni tigar”, uz nekoliko čaša piva, daleko od gostiju, piše tekstove – kaže naš sagovornik kojem je Mencl otkrio i tajnu Hrabalove tragedije.

Naime, Hrabal nije poginuo hraneći golubove na petom spratu zgrade u kojoj je živeo.

– Izgubio je ženu koju je voleo, a pošto je ostao sam predao se cigaretama i piću, i tako nestao sa scene najlepše literature.

Na pitanje kako je Mencl zadovoljan filmom, Đorđević odgovara:

– Kratko je rekao: „Puriša je blesav”.

----------------------------------------------

Jagnje za rođendan

– Od gledanja filmova, jedina veća zabava na Festu jeste sa gostima u kafanama i restoranima. Nisam često bio na tim zabavama jer nisam znao engleski jezik – priznaje Đorđević, ali sada, kada ima film o Menclu koji je u Beogradu, pre neko veče družili su se u jednom restoranu.

– Mencl je bio sa ženom i ćerkom koja ima tek nekoliko godina. Znao sam da mu je taj dan rođendan i da je navršio 70 godina. U jednoj radnji našao sam malu statuu jagnjeta koju sam mu diskretno poklonio. U njegovom stilu, rekao mi je: „Nisam znao da mi je danas rođendan”.

----------------------------------------------

Mencl: Savremeni film je surov

Gost Festa, češki oskarovac Jirži Mencl izjavio je da je savremeni svetski film izgubio saosećanje i postao previše surov.

– Što više vreme prolazi, filmovi su sve suroviji. Cenim one autore koji mogu da prođu bez tih dramatičnih scena nasilja. Kada to uporedim sa filmovima od pre pedeset godina, onima na kojima sam ja učio da snimam, vidim da je izgubljeno saosećanje – istakao je Mencl, koji je upoznat sa najnovijom produkcijom: dopada mu se „Glumac”, a u, kako kaže, „pristojne filmadžije” ubraja Aleksandera Pejna i Vudija Alena.