Džinovska kobasica

Turija – Masa sveta sa raznih strana sjatila se juče u Turiju, tipično bačko ušoreno selo vrednih paora i nadaleko čuvenih majstora za pripremu kobasice i raznih drugih mesnih prerađevina po starinskim receptima. Tako je to svakog poslednjeg februarskog vikenda, evo već 28 godina, od kada je utemeljena „Kobasicijada“ – velika turističko-privredna manifestacija, koja je ovoga puta okupila tridesetak hiljada posetilaca. Pored gostiju iz svih krajeva Srbije, stiglo je i na desetine turističkih grupa iz Mađarske, Slovačke, Češke, Ukrajine, Hrvatske..

Centralni događaj ove trodnevne svetkovine bio je predstavljanje džinovske kobasice dugačke „ciglih dva kilometra i pride još 28 meteri“ (za metar duže nego lane) i teške oko dve i po tone. Takvu „kobaju“ još niko nikada i nigde nije napravio. Ipak, Turinci po tome još nisu dobili mesto u Ginisovoj knjizi rekorda, jer komisija koja bi trebalo da izmeri i ozvaniči njihovu „rekorderku“ za taj posao traži podosta novca. No, i pored svega, domaćini znaju da im nema premca na kugli zemaljskoj.

– Čuli smo da su Kinezi kadgod napravili kobasicu od `iljadu i nešto meteri i da su po tome ušli međ` ginisovce. Al` to je bilo samo jedared i nikada više. Kol`ku god da oni naprave, mi možemo barem dva metra dužu. I ukusniju, dakako, u inat. Ta valjda već svi znadu da je naše selo svetska prestonica kobasičara – priča Miroslav Medurić Čika, pod čijim rukovodstvom je, od četvrtka do juče ujutro, „nadevana“ rekorderka. U poslu je učestvovalo dvanaest iskusnih majstora, i još toliko njihovih pomoćnika, koji su u smenama neprestano radili punih 120 sati.

U gigantskoj turinskoj kobasici našlo se samleveno meso od 35 tovljenika kao i oko 300 kilograma belog i crnog luka, bibera, paprike, soli i raznih drugih začina.

A kada je ta megakobasica, u jednom komadu, složena u dve velike prohromske kade, smeštene u kontejner i obavijene plastičnom folijom (kako bi sve bilo u skladu sa HASSAP standardom), teškim traktorom dovučena u centar sela, gurmani su, u opštoj gužvi, zdušno počeli njeno skraćivanje. Za nepuna dva sata rasprodata je, do poslednjeg centimetra, po ceni od 450 dinara za metar, što približno odgovara jednom kilogramu. Ništa manja jagma nije vladala ni na tridesetak štandova, postavljenih duž glavnog seoskog sokaka, gde su se, pored svežih kobasica, prodavale i odimljene i prosušene, u manjoj ili većoj meri. U ponudi su bile i ogromne količine tek sazrelog kulena, pečenice, šunke, slanine. Cene su bile prihvatljive za svačiji džep, a prema procenama organizatora posetioci su u petak i juče pazarili više od jednog vagona raznoraznih mesnih prerađevina. Uz obilje raznih gulaša, paprikaša, roštilja, pečenja i još kojekakvih „špecija“ od mesa, na prodajnim mestima našle su se i raznorazne šećerleme, grnčarija, igračke, sva moguća kineska roba, pa sir, kajmak i štrikeraji sa Zlatibora, kvalitetna fruškogorska vina, šumadijska domaća šljivovica, rtanjski med i lekoviti čajevi...

Prema rečima Ištvana Tota Pićuke, organizacionog sekretara „Kobasicijade“, ovdašnja kobasica već poodavno nosi primat svojevrsne robne marke, poznate i izvan Srbije, a pitanje je dana kada će i zvanično dobiti znak „Najbolje iz Vojvodine.“ Naš sagovornik dodaje još da nekoliko desetina domaćinstva iz Turije već godinama redovno isporučuju velike količine sušene kobasice, ali i kulena, trgovinskim firmama u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu. Uskoro će se, najavljuje, suvomesnati delikatesi iz ovog sela naći i na tržištu zemalja u okruženju.

Snažan pečat ukupnom ambijentu ovog svojevrsnog saborovanja u slavu dobrog zalogaja i narodskih mrsnih specijaliteta, dalo je i nekoliko kulturno-umetničkih ansambala koji su se, raspevani i razigrani, od ranog jutra do kasno u noć smenjivali na velikoj bini u centru sela. Tako će, očekuju organizatori „Kobasicijade“, potrajati i danas, kada se, takođe, očekuje nekoliko hiljada posetilaca.