Tempirana bomba

Konačno – i to se dogodilo. Baš kao i u svakoj razvijenoj tržišnoj zemlji. Na politički potres, kakav je bio pre neku noć sa izborom novog predsednika Skupštine, praćen višemesečnom krizom u sastavljanju novog kabineta vlade, reagovala je Beogradska berza. Akcije najvećih i najboljih domaćih preduzeća izgubiše pola milijarde evra na vrednosti za samo jedan dan. Investitori su se uplašili nečega. Oni su, poznato je, bojažljiviji od srne. Čim negde nešto šušne, osim ako nisu spremni na kockanje i špekulacije, kreće u bežaniju. Povlače pare. Makar i gubili. A da li će se i kada vratiti…?

Sledeći finansijski uznemirujući damar došao je s deviznog tržišta. Da Narodna banka Srbije nije intervenisala sa, naoko skromnih, ali upozoravajućih, 37 miliona evra, kurs dinara pao bi osetnije od uobičajenih nekoliko desetina para.

Šta će se događati ovih dana, ostaje da se vidi, ali ne treba izgubiti iz vida činjenicu da kurs evra uvek ima uzlaznu liniju sa svakim novim izborima. Zbog čega? Građani u tim vremenima ponašaju se, sasvim racionalno – čuvaju devize i kupuju ih za svaki slobodni dinar. Za ne daj bože. Sada smo ponovo tamo gde smo bili, ako se neko čudo ne dogodi pa nam neko podari novu vladu, gde smo bili jesenas. I kurs polako, ali sigurno kreće naviše.

Da li će se i koliko to njegovo puzanje odraziti na cene, koje takođe prete kao kakva tempirana bomba, ne zavisi mnogo od napora usamljene NBS koliko od mnogih psiholoških faktora naših, ali i inostranih privrednika. Inflatorna očekivanja, nažalost, ponovo jačaju, a to, upozoravaju ekonomisti, nije niti može biti dobar signal bar u narednih šest meseci. U takvim okolnostima rast kamata, zbog političkih i drugih rizika, ne samo zbog rogušenja Evrope na izbor radikala, Tomislava Nikolića, za predsednika parlamenta, već i usled starih, a neispunjenih obećanja, samo je pitanje – dana. O neizvesnosti zvanoj nova rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji da se i ne govori.

U tim i takvim okolnostima Srbija je pre na putu novih izbora nego do sastavljanja nove vlade, do čijeg je konstituisanja ostalo svega nekoliko dana. Tačnije, 14. maja u ponoć pada zakonska zavesa na poslednje izbore.

Da li samo zbog toga, tek kod nas stvorila se nekakva čudna nada – da bi nam gotovo svi problemi bili kao rukom odneseni da, eto, dobijemo bilo kakvu vladu. Kao da bi u strašnoj vremenskoj, političkoj i svakoj drugoj iznudici skrpljeni kabinet sastavljen od zavađene (demo)kratske koalicije bio nekakva garancija za rešavanje većine naših problema.

To se, ipak, od ljudi "koji nemaju veze s mozgom", ili koji treba da "skinu hulahopke da bi im se počupale uši", odista ne može očekivati. Zato – dole izbori, živeli – izbori. Pa neka košta koliko – košta. Pre toga bi, ipak, valjalo usvojiti novi budžet, jer odakle pare sirotim strankama za nove izbore "narodnih" poslanika.