Šest dana podvodne potrage za nastradalim

Napolju je bilo minus 15, u vodi ispod leda svega dva stepena Celzijusa. U takvim uslovima ronioci Žandarmerije šest dana tražili su telo Momčila Nikolića (38) iz Bajine Bašte, koga je 12. februara, kada je izašao ispred automobila da osmotri raščišćavanje zavejanog puta, zahvatila lavina i bacila u jezero Perućac. Ronioci su sutradan bili na licu mesta, odlučni da na ostanu na terenu dok ne pronađu telo nastradalog.

– Reč je o skoro vertikalnoj litici visokoj više stotina metara, nagib sigurno iznosi 70 stepeni, iznad puta i u dubini jezera. Tamo i u letnjim uslovima direktne sunčeve svetlosti ima dva sata dnevno, zimi skoro da je i nema. Od jednog starijeg meštanina čuli smo da se, koliko on pamti, samo još jednom pre ove vanredne situacije zaledilo celo jezero – kaže major Aleksandar Kikoš, rukovodilac Ronilačkog centra Žandarmerije.

Na izvršenju ovog zadatka angažovan je tim od 11 pripadnika ove specijalizovane jedinice. Svakog jutra ručno su razbijali led na jezeru koji se tokom noći obnavljao. Organizovani su im smeštaj i hrana, uz pomoć komandira Policijske stanice Bajina Bašta Bojana Đorđevića, koja je premašivala njegove profesionalne obaveze prema roniocima.

– Najveći problem je bila hladna voda. Regulator, uređaj za dovod vazduha, ledio se pa su mnogi zaroni morali da budu prekinuti. Zaroni su trajali od 15 do 30 minuta, a poređenja radi u toplijim periodima godine pod vodom se ostaje i po sat i po. Najhladnije je bilo na rukama, nosimo rukavice, ali tanke, da bismo mogli da rukujemo opremom. Vidljivost u vodi je bila prilično dobra, a koristili smo i baterijske lampe. Uz pomoć tega i užeta napravi se svojevrsna staza od obale do našeg čamca, odnosno bove. Uz to uže se kreće ronilac. Kada prođe stazu, ona se paralelno pomera da neki deo dna ne bi bio preskočen – objašnjava major Igor Grcić, komandir ronilačkog voda.

Nastradali Nikolić je pronađen na dubini od 45 metara, na samoj ivici procenjenog polja koje je zahvatila lavina, na oko 40 metara od obale. Ronioci su na ovom zadatku pod vodom proveli ukupno oko sedam sati.

– U situaciji kakva je bila na Perućcu, zbog velikog nagiba terena ni sonar ne bi pomogao. Za naš posao mnogo bi značilo kada bismo imali takozvani rov (ROV – remote operating vehicle), malo podvodno vozilo–ronilicuopremljenu kamerama, kojim se upravlja daljinski sa obale ili iz čamca – kaže Aleksandar Kikoš.

Ronjenje pod ledom spada u najsloženije podvodne aktivnosti. Led se lomi koliko je moguće ili se bar napravi otvor za zaron. Pošto led onemogućava slobodan izron u slučaju opasnosti, ronilac je vezan užetom kojim ga mogu izvući na površinu, dok je njegov kolega, sa opremom na sebi, u pripravnosti u čamcu. Koriste se takozvana suva odela namenjena za ove zadatke. Postoje i grejači odela na baterije, ali ih u Žandarmeriji za sada nemaju, kao ni kvalitetne sisteme veze između ronioca i njihovih kolega izvan vode.

M. Galović