Srbija još čeka Evropu

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su juče da preporuče šefovima vlada i država EU da na predstojećem dvodnevnom samitu 1. i 2. marta dodele Srbiji status kandidata za članstvo u EU. Iako ih je Evropski savet 9. decembra prošle godine, van uobičajene prakse, ovlastio da donesu odluku o davanju kandidature Srbiji, Savet ministara je juče posle višečasovne debate doneo samo preporuku o tome a konačnu odluku prepustio šefovima država i vlada.

Kandidatura Srbije je juče „zapela” pre svega zbog veoma oštrog insistiranja Rumunije da se od Srbije traže garancije za zaštitu prava vlaške manjine u Srbiji. Prema rečima „Politikinog” diplomatskog izvora koji je prisustvovao jučerašnjem sastanku, u jednom trenutku šefovima diplomatija EU nije bilo jasno šta zapravo želi rumunski šef diplomatije Kristijan Dijakonesku.

„U toku rasprave nije bilo baš najjasnije šta Rumuni žele da bude napisano u zaključcima Saveta za opšte poslove, osim što insistiraju na poštovanju manjinskih prava”, kaže ovaj diplomatski izvor i dodaje da šef diplomatije nije direktno insistirao na pitanju vlaške manjine u Srbiji, ali nije hteo da popusti.

U toku sastanka ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt prebacio je Rumuniji nedostatak evropskog duha zbog negativnog stava koji je iskazala po pitanju statusa kandidata za Srbiju.

„Nije respektabilno, ako države, dok pokušavamo da podstaknemo Srbiju, postavljaju pitanja koja nisu predmet diskusije. To je nedostatak evropskog duha”, napisao je na svom tviter nalogu Bilt, ne pominjući konkretno ime Rumunije, ali očigledno aludirajući na tu zemlju.

„Politikin” diplomatski izvor kaže da je rumunski šef diplomatije posle upornog ubeđivanja svojih 26 kolega, ipak, na kraju popustio i pristao da se donese preporuka o davanju Srbiji statusa kandidata, ali ne i odluka. Osim toga, zvanični Bukurešt je prihvatio predlog Evropske komisijeda se u aneksu zaključaka posebnom izjavom naglasi da će Evropska komisija u svom redovnom monitoringu pažljivo pratiti kako se sprovode zakoni i politika Srbije prema nacionalnim manjinama.

„Bukurešt sada očekuje da se između Rumunije i Srbije postigne svojevrsni protokol koji će se ticati pitanja vlaške manjine u Srbiji. Zasad nije jasno šta pod tim podrazumeva Bukurešt, ali se smatra da više nema prepreka da na samitu EU 1. i 2. marta lideri EU daju Srbiji status kandidata za članstvo”, objašnjava „Politikin” izvor i dodaje da su prethodne zamerke Litvanije prevaziđene takođe aneksom zaključaka u kojima je i posebna izjava Evropske komisije da će se starati o primeni svih dogovorenih pitanju u okviru dijaloga Beograd–Priština, kao i da će pratiti da li Srbija ispunjava sve uslove navedene u decembarskim zaključcima Evropskog saveta.

Uprkos prethodnim dogovorima, rumunski šef diplomatije juče je otkazao brifing za novinare i dogovorene intervjue i odmah posle sastanka otišao iz Brisela, ne želevši da konkretizuje stav Bukurešta. Poznavaoci prilika u EU ističu da Bukurešt ima još modela da pritiska Beograd, budući da parlament Rumunije, uz parlamente Belgije i Litvanije, nije još ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije.

Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske diplomatije Nikolaj Vamen izjavio je juče da su se, uprkos preprekama, sa preporukom o kandidaturi saglasile sve zemlje članice EU.

„Nije tajna da su razgovori o ovom pitanju bili dugi i žestoki, ali ministri su preporukom potvrdili da je Srbija ispunila kriterijume koji su joj postavljeni na samitu u decembru”, rekao je Vamen. „Preporuka takođe znači da je Evropska unija spremna da otvori novo poglavlje u odnosima sa Srbijom”.

Upitan da li to znači da je debata o davanju statusa kandidata Srbiji završena i da je Rumunija popustila, Vamen je rekao da su ministri „procenili i potvrdili da je Srbija ispunila kriterijume postavljene na samitu u decembru”.

„Sve države članice bile su saglasne sa preporukom, uključujući i Rumuniju”, pojasnio je šef danske diplomatije.

Prema njegovim rečima, preporuka da se Srbiji da status kandidata predstavlja jak signal da je, uprkos ekonomskoj krizi, proširenje EU i dalje otvoren proces.

„Srbija neće sutra ući u EU, pred njom je dug put”, rekao je Vamen i dodao da je ovim Srbija ponovo na putu na kojem je evropska porodica naroda.

Posle sastanka, švedski šef diplomatije je za „Politiku” potvrdio da nije baš bilo jasno šta je problem za Bukurešt, dodajući da je srećan što je taj problem ipak juče rešen. Bilt je čestitao Srbiji na kandidaturi i iskazao uverenje da će u toku ove godine Beograd i početi pregovore o pridruživanju EU.

Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele je, posle sastanka, izjavio da je bio neprijatno iznenađen tvrdim stavom Rumunija, ali da je Nemačka insistirala da odluka bude doneta odmah.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je istakao da Srbija zaslužuje status kandidata, dodajući da je važno da ona ostane posvećena dijalogu i svojoj evropskoj budućnosti.

„Srbija mora nastaviti tim putem. On nije lak ali ubeđen sam da će uspeti u izgradnji zajedničke budućnosti”, rekao je Barozo, ističući važnost procesa proširenja EU uprkos ekonomskoj krizi. „To je sidro za stabilnost i lokomotiva za unapređenje i poštovanje ljudskih prava.”

Evropski komesar za proširenje Štefan File juče je rekao da je uveren da će Evropski savet potvrditi preporuku da se Srbiji dodeli status kandidata.

-----------------------------------------------------------

Kosovu dobija studiju o izvodljivosti

Savet ministara EU juče je u svojim zaključcima sa sastanka potvrdio i da je „primio k znanju nameru Evropske komisije” da se izradi studija o izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i Kosova, ali bez prejudiciranja budućih odluka saveta ili stava država članica prema statusu Kosova. Prema rečima danskog šefa diplomatije, ovu odluku su donele sve države članice EU, uključujući i pet zemalja koje nisu priznale Kosovo. „Ovo je dobar dan i za Srbiju, i za Kosovo, i za EU”, istakao je Vamen.

--------------------------------------------------------------

Tadić: Primedbe Rumunije su neopravdane

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Primedbe Rumunije Srbiji, zbog pitanja položaja vlaške manjine, predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je juče kao neopravdane, dodajući da „nije iznenađen” stavom Rumunije, jer je o tome mnogo puta razgovarao sa predsednikom Trajanom Baseskuom. Prema rečima diplomatskih izvora iz Evropske komisije, šef rumunske diplomatije Kristijan Dijakonesku je praktično do kraja sastanka čvrsto zahtevao da se Vlasi definišu kao rumunska manjina u Srbiji.

„Spremni smo da razgovaramo sa rumunskim prijateljima o tome da li su Vlasi Rumuni ili ne, ali u Srbiji je to pitanje ljudskih prava. Svako u demokratskoj zemlji ima pravo da se o nacionalnoj pripadnosti na popisu izjasni u skladu sa svojim osećanjima. Ovo je pitanje individualnih ljudskih prava, a jedno od osnovnih individualnih prava jeste da vas niko ne prisiljava da se protiv svoje volje izjasnite kao deo nekog kolektiviteta”, rekao je Tadić u pauzi zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova u Briselu. „Srbija i Rumunija imaju dugu tradiciju prijateljskih odnosa, ali primedbe koje su sada iznete nisu opravdane.”

Prema njegovim rečima, Srbija je objektivno ispunila sve uslove, ne samo za kandidaturu već i za dobijanje datuma za početak pregovora o pridruživanju, ali da je kosovsko pitanje jedina prepreka za dobijanje datuma. On je dodao da bi Srbija,kada je ne bi opterećivao kosovski problem, već pregovarala o članstvu.

„Kao što znate, sva ostala pitanja i uslove Srbija ispunjava, uključujući pitanje nacionalnih manjina, reforme pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, izgradnje infrastrukture i svih ostalih evropskih standarda”, kazao je Tadić, dodajući da Srbija po pitanju zaštite prava manjina ispunjava najviše standarde, više nego neke članice EU.

Predsednik Tadić izjavio je juče da se ne protivi otvaranju razgovora Evropske komisije sa Prištinom o studiji izvodljivosti, ukoliko to ne predstavlja priznanje nezavisnosti Kosova. On je dodao da bi dodeljivanje Kosovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je zahtev Prištine, „dovelo Srbiju u veoma težak položaj”. Prema njegovoj oceni, ukoliko je studija izvodljivosti način da se približimo priznanju nezavisnosti Kosova, onda to nije problem samo za Srbiju, već za sve.

„To ne bi bio problem samo za nas, već i za one članice EU koje nisu priznale Kosovo”, rekao je Tadić, ali je dodao da „ne želi da kritikuje EU”.