Brak filma i politike

U vreme dok Ormuskim prolazom zvecka oružje, a pod slutnjom američko-iranskog rata cena barela skače, Oskara za najbolji strani film Američka filmska akademija dodelila je iranskom delu „Razvod: Nader i Simir” Ašgara Farhadija. Ovaj čin jeste bio politički motivisan, međutim, nagrađeni film to i zaslužuje.

Oskar za Iran je došao u trenutku kada su izraelski zvaničnici najavili da neće upozoriti SAD, unapred, ako se odluče na udar na iranska nuklearna postrojenja. Takav stav nagoveštava da će sastanci predsednika SAD Baraka Obame s izraelskim liderima narednih dana u Beloj kući biti napeti. Iako Teheran ponavlja da je njihov program mirnodopski i da ne proizvode naoružanje, Izrael, kao i veći deo Zapada, optužuje Iran da koristi taj program da bi napravio bombe jer strahuje da bi one bile upotrebljene protiv jevrejske države.

Dok vrh Izraela strahuje, tamošnji gledaoci uprotekla dva dana napunili su bioskope kako bi videli zašto je iranski „Razvod” trijumfovao. Za to vreme, mediji u Iranu dolivaju ulje na vatru izveštajima da je Oskar pobeda iranske kulture, a neki zlobno ukazuju da je „Razvod” porazio izraelsku „Fusnotu”.

Uz marketinški uticaj producenata i američkog distributera (prema analizama holivudske štampe, često se u kampanju za trku za pozlaćenu statuu ulaže i do milion dolara), politički motivisan Oskar za najbolji strani film dodeljen je 2002. filmu „Ničija zemlja”, što je bila podrška BiH. Ova antiratna drama Danisa Tanovića tada je pobedila popularni i nagrađivani film „Čudesna sudbina Amelije Pulen”. A 2010. članovi akademije izglasali su da Oskar za najbolji film pripadne „Katancu za bol”, drami o traumama američkih demontera mina u Iraku, pobedivši tako jedan od najisplativijih filmova svih vremena „Avatara”.

Američki filmski radnici uvek su protiv rata koji SAD vode u svetu, i ne treba da čudi njihovo protivljenje takvoj politici. Još se prepričavaju govori Majkla Mora (nagrađen za dokumentarac „Kuglanje za Kolumbajn” 2003) i Šona Pena (2004. ovenčan Oskarom za glavnu rolu u „Mističnoj reci”), kada su obojica rekli „ne” Džordžu Bušu mlađem. Od tada, prenos dodele pozlaćene statuete emituje se za zakašnjenjem od dva minuta.

Uz glas protiv rata, dodelom Oskara „Razvodu” američka akademija poslala je i poruku Iranu da će da se bori za esnaf. Za razliku od Iranu problematičnih – reditelja Džafara Panahija (u kućnom pritvoru) i glumice Marzijeh Vafamehr (u zatvoru), Farhadi je uspevao da izbegne sukob sa iranskim konzervativnim cenzorima.

Iako je „Razvod” moderna nesentimentalna drama o Iranki koja želi da se razvede od supruga jer on ne želi da se sa njom preseli u inostranstvo, Farhadi je na 84. dodeli Oskara bio pomirljiv. U govoru zahvalnosti mudri reditelj je naglasio da je želja njegove zemlje da doprinosi svetu drugačije, a ne geopolitičkim tenzijama oko nuklearnog programa. Farhadi je to već učinio – dobrim filmom.