Kosovo nije uslov svih uslova za Srbiju

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Upitan da li bi ukidanje takozvanih paralelnih srpskih institucija na severu Kosova moglo da bude uslov za Srbiju da dobije datum početka pregovora, švedski šef diplomatije Karl Bilt kaže da to ne zna, ali da se nada da će Srbija do kraja godine, ne samo dobiti datum početka pregovora o pridruživanju, već i početi pregovore sa EU. U razgovoru za „Politiku” Bilt kaže da na sastanku Saveta ministara EU nije bilo sasvim jasno šta Rumunija želi uslovljavanjem svoje podrške, ali da mu je drago da je to pitanje odmah rešeno.

Da li mislite da je Srbija ovim neočekivanim rumunskim zatezanjem, na simboličan način, počela jedan dug proces u kojem će morati da lobira za svaku i naizgled laku odluku?

U neku ruku – da, ali to nije ništa novo. To je novo za javnost u Srbiji, ali je to ovde uobičajeno. Sećam se vremena kada sam bio premijer Švedske i u to u vreme je Švedska pregovarala o ulasku u EU tako da sam sve vreme provodio obilazeći Evropu kako bih osigurao svaki pojedinačni korak na tom putu.

U zaključcima decembarskog samita EU navedeno je da će saradnja Beograda sa Prištinom biti proveravana na svakom koraku Srbije ka članstvu u EU? Da li je time praktično pitanje Kosova postalo za Srbiju uslov svih uslova?

Ne, nije. Uslovi su isti za svaku zemlju, a postoji nešto što se zove dobrosusedski odnosi, a odnosi sa Kosovom se razmatraju u toj kategoriji. Zbog toga je važno što je postignut sadašnji napredak u dijalogu Beograd–Priština a to je veoma bitno i za Srbiju. Kako god definisali Kosovo, u interesu Srbije je da postoji stabilnost sa i u okviru Kosova.

Posle vašeg prošlogodišnjeg pisma visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton i komesaru Štefanu Fileu, u kojem predlažete da se vode posebni razgovori koji se tiču severa Kosova, nije bilo javnih reakcija. Zašto EU ne želi da raspravlja o Kosovu na takav način?

Raspravljaćemo. Prvo smo morali da se usmerimo na određena pitanja koja su u fokusu, kao što je kandidatura Srbije, potom na napredak u dijalogu koji se odnosi na odnose Beograda i Prištine a ne na unutrašnje odnose na Kosovu. Zatim nam je trebalo određeno vreme da imenujemo specijalnog predstavnika EU na Kosovu i sada imamo gospodina Samjuela Žbogara u Prištini tako da sada možemo da se posvetimo takvim pitanjima.

Da li zaista mislite da EU želi da ozbiljno razmotri neko novo rešenje, kao što su podela Kosova ili velika autonomija za sever Kosova?

Podela Kosova ne dolazi u obzir i to znamo. Ali, sada imamo pitanje kako da obezbedimo da ljudi na severu Kosova žive normalno, i to je takođe u interesu Srbije. Činjenica da država Srbija tamo šalje novac je u redu, ali se postavlja pitanje otvorenosti sa obe strane. U jednom trenutku ćemo tamo (na severu Kosova) morati da imamo nove izbore i neophodno je videti kako to uraditi. To je veoma važno, jer za rešavanje različitih pitanja neophodni su sagovornici (sa severa Kosova), kako za razgovore sa međunarodnom zajednicom, tako i sa Prištinom.