Konji zaboravljeni od svih

Jagoš Dakić imao je u Bečmenu ergelu od 400 konja. Bila su to uglavnom grla domaćeg brdskog konja i bilo je to pre 2011. godine, dok je država pomagala odgajivače domaćih rasa. Danas je slavina za subvencije zavrnuta, a ergela „Jagoš” broji 250 konja.

– Nisam mogao više, nisam imao odakle. Morao sam u proleće prošle godine da odvedem 150 grla na Vlasinu i pustim u prirodu. Dok su postojale subvencije postojale su i mogućnosti da ih izdržavam. Recimo, prvo se za matična grla i pastuve dobijalo po 30.000, a onda po 20.000 dinara. Dakle, mogao sam godišnje da računam na cifru između 500.000 i 700.000 dinara. To je bila značajna svota – priča za „Politiku” Dakić.

Međutim, agrarna politika se promenila, pa se pred našeg sagovornika nametnula odluka: ili prodaja ili puštanje u prirodu. Iako je mogao, kako tvrdi, da dobije oko 30.000 evra odlučio se na humaniji korak – prirodu.

– Na klanice nisam ni pomišljao. Mislio sam da je i ovo privremeno rešenje, da će vlada da se predomisli, ali... Stalno mislim na njih. Kad sam čuo da su dva konja uginula za vreme ovih snegova, verujte mi, kao grom da me je pogodio – kaže naš sagovornik i dodaje da ih redovno obilazi.

Nadležni u Ministarstvu poljoprivrede kazali su da su subvencije za odgajivače autohtonih rasa životinja, a u koje spada i domaći brdski konj, dodeljivane od 2003. narednih sedam godina. Međutim, kao odgovor na pitanje da li postoji plan za vraćanje te vrste pomoći rekli su: „Mi ćemo kao i do sada, raspoloživa sredstva na odgovarajući način upućivati onima kojima su najpotrebnija – malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima i ljudima koji isključivo žive od poljoprivredne proizvodnje”.

Ukidanje subvencija donekle je i odgovor na pitanje odakle to planinama Srbije šetaju ničiji konji, koje uz to pogrešno nazivamo divljim. Stručnjaci kažu da je reč o podivljalim i poludivljim, upravo zbog toga što su deo života proveli sa čovekom. Koliko ih je nije poznato jer, iako u obavezi da ih evidentira, država to nije učinila, a nije donela ni propise kojima bi ih štitila. Zna se da ih ima, osim na Staroj planini, na Stolovima, Prokletijama, Šar-planini, u Sjenici... O tome koliko su korisni malo se priča.

– Reč je o izuzetno važnim biljojedima. Na primer, oni se hrane klekom i belom brezom, biljkama koje najčešće napadaju pašnjake. Dakle, ti konji su čistači pašnjaka kojih je sve manje posebno zbog napuštanja sela – objašnjava za „Politiku” Ružica Trailović, profesorka na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Balkan će, tvrdi naša sagovornica, ukoliko ne sačuvamo biljojede, postati šumovita gora. A nestanak pašnjaka značio bi i nestanak određenih ptica i životinja – jarebica, prepelica, srna, jelena, zečeva...

Dok EU dodeljuje subvencije za očuvanje ispaša, a u Hrvatskoj se obavljaju kontrole zdravlja podivljalih konja, u Srbiji nije tako. Osim što ih je zaboravila država, zaboravili su ih i ljudi. Na njivama zamenili su ih traktori, a na putevima kola. Da je drugačije, smatra Ružica Trailović, vanredne situacije u planinskim selima ne bi bilo.

– Saonice koje vuku konji mogu da prođu tamo gde je auto nemoćan. Ljudi su zaboravili da ih drže. Danas ne moraju da oru, ali treba ih koristiti i obučavati za rad – kaže profesorka i ukazuje na jednu donedavno nezamislivu pojavu – konje pre vide deca iz gradskih sredina odlazeći na ergele da jašu, nego ona iz seoskih.

Višnja Dugalić

-----------------------------------------------------------

Tarpan – poslednji divlji konj Evrope

Poslednji primerak evropskog divljeg konja, tarpan preminuo je početkom 20. veka u jednom moskovskom zoo vrtu, kaže Ružica Trailović, profesorka na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Naučnici su pokušali pažljivim odgojem da „vrate” tarpana „iz mrtvih”, ali im to nije uspelo.

-----------------------------------------------------------

Jedan pastuv na 15 kobila

Podivljali konji kreću se u krdu koje sačinjava do 15 grla, među kojima je samo jedan pastuv. Osim njega, na vrhu hijerarhije je i alfa kobila koja obavlja ulogu kontrolora. Ružica Trailović, objašnjava da su česte borbe između dva pastuva u cilju preuzimanja krda. Ukoliko pobedi „strani” pastuv, on ubija svu ždrebad kako bi iskoristio priliku kada kobile uđu u polni žar i potpuno preuzeo krdo.

-----------------------------------------------------------

Lovci brinu o konjima

Da nisu baš svi zaboravili na konje, koji slobodno šetaju planinama Srbije, pokazuje primer lovačkog udruženja „Vrla” iz Surdulice. Dragan Kostadinović, predsednik tog udruženja, kaže da su njihovi članovi peške prelazili po nekoliko kilometara na leđima noseći seno kako bi nahranili konje, pravu turističku atrakciju Vlasine.

Tokom nevremena nije zaboravljeno ni oko 30 konja sa planine Stolovi kod Kraljeva. Uz pomoć helikoptera koji im je ustupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, bačeno je oko 60 bala sena.