Drama o razočaranju

Predstojeći 35. Fest svečano će biti otvoren 23. februara premijerom domaćeg filma "Klopka" Srdana Golubovića, koji je uvršćen i u program "Forum" ovogodišnjeg Berlinskog festivala.

Još za vreme studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde danas radi kao asistent na katedri za filmsko-televizijsku režiju, Golubović (34) je pokazao umeće i smelost u filmskom izrazu. Za kratki film "Trojka" osvojio je mnoge nagrade, dok je sa igranim debijem "Apsolutnih sto" učestvovao na više od 30 festivala na kojima je osvojio deset međunarodnih i 19 domaćih nagrada.

Njegov novi film "Klopka", ekranizacija istoimenog romana Nenada Teofilovića, realizovan je u nemačko-mađarsko-srpskoj koprodukciji koju je podržao i evropski filmski fond "Eurimaž".

INTERVJU
Šta Vas je privuklo romanu "Klopka" Nenada Teofilovića?

– Na roman me je uputila scenaristkinja filma Melina Pota-Koljević koja je radila dramatizaciju romana za radio. Kada sam došao do knjige, na korici sam pročitao siže i shvatio da želim da se bavim tom temom. Posle "Apsolutnih sto" sam napravio šestogodišnju pauzu jer dugo biram šta bih voleo da radim, a i priča treba da mi bude bliska i da se tiče mog života. Volim jednostavne priče koje u sižeu, u samo dve rečenice, imaju intrigu. Reagovao sam na priču "Klopke" jer imam taj hičkokovski pristup u traženju priče za scenario. Ne reagujem na temu i likove, već na priču.

Tema romana, a i filma, zločin i kazna uznemiruje čitaoce i gledaoce. Ona jeste jednostavna, ali emotivno vrlo teška?

– Volim priču koja je jednostavna, koju sa scenaristom u dramaturškoj strukturi mogu da napravim slojevitijom. Tada imam prostor da je rediteljski nadogradim i učinim složenijom. "Klopka" je film dugih tišina, dekomponovanih kadrova i specifične atmosfere. To jeste "težak" film specifičnog rediteljskog izraza, ali i glumački film. "Klopka" je bliska savremenom britanskom filmu, delima Majka Lija ili Kena Louča, zato što je film svedene, sofisticirane glume.

Pri radu na prvom filmu na Vas je uticala "Mržnja" Metjua Kasovica. Ni sada ne krijete uticaje, a pored britanskih reditelja, na Vas su uticali Kišlovski, Inaritu...

– Prihvatam one uticaje koji su mi bliski tematski ili po rediteljskom senzibilitetu. U slučaju "Klopke", često sam gledao "Dekalog" Kšištofa Kišlovskog. Raspon uticaja koji me motivišu i sežu od "Dekaloga" do "Raspoložen za ljubav" Vonga Kar Vaija, što je, čini se, nespojivi spektar inspiracija. Ne krijem da sam blizak rediteljskom egzibicionizmu i da volim filmove koji su "prerežirani", pa je i "Klopka" "prerežiran" film. Inauritu je, s druge strane, autor koji je na mene ostavio najsnažniji uticaj u poslednjih nekoliko godina. On je jedan od autora koji je filmski jezik doveo do najvišeg nivoa, do brilijantnog korišćenja rediteljskih sredstava. Smatram da je on najsvežija autorska ličnost današnjice, kada je film u fazi postmoderne, kada ne postoji žanrovski film.

U filmu "Apsolutnih sto" kritikovali ste vreme do 5. oktobra 2000. godine. Kritikujete li sada period od 2000. do danas?

– Reagujem na vreme u kojem živim, a tražeći priču za film tražim i iskreni, unutrašnji povod da se bavim baš tom temom. "Apsolutnih sto" je bio film o besu, sirovoj, beskompromisnoj i buntovničkoj energiji koju ima neko sa 27 godina, koliko sam imao kada sam radio taj film. "Klopka" sadrži zreliju emociju autora koji ima 34 godine. To je drama o razočaranju, jer šest godina posle 5. oktobra ne živimo u boljem društvu, sistemi vrednosti i moralnih načela nisu drugačiji, a kao pojedinci nismo mnogo bolji. "Klopka" se bavi time i govori o moralnom raspadu trulog društva u kojem živimo.

--------------------------------------------------------------------------

Podrška autorskom filmu

Sa kakvim očekivanjima putujete na Berlinski festival gde će "Klopka" biti prikazana u programu "Forum"?

– To je zanimljiv program jer podržava autore, autorski film i nove tendencije. Svako priznanje na Berlinskom festivalu, koji ima i jedan od najvećih filmskih marketa, je značajno za film. Moja očekivanja su da film vidi što više ljudi i da stvorim poziciju u evropskom filmu koja će mi omogućiti još bolju priliku za naredni film. Berlinale pruža šansu da nastavim da se bavim filmom i da i dalje imam podršku u inostranstvu. To će mi omogućiti da poboljšam svoju poziciju u Srbiji i da lakše, nego u slučaju "Klopke", dođem do sredstava.