Naopaka privatizacija

Kad je u jesen 1999. godine za drugog specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosmetu postavljen Bernar Kušner pojavio se problem pravne regulative koja će se primenjivati. Svojom prvobitnom uredbom Bernar Kušner je propisao da će primenjivati propise Srbije i SRJ koji su važili 23. marta 1999. godine, odnosno na dan kad je NATO napao našu zemlju. To je bilo logično rešenje. Međutim, na zahtev Albanaca, Kušner je izmenio ovaj datum i odredio novi – 22. mart 1989. godine. To je, da podsetimo, bio datum kad su usvojeni amandmani na Ustav Srbije iz 1974. godine. Po tom Ustavu i Vojvodina i Kosovo i Metohija imali su status konstitutivnih delova federacije. Albanskim separatistima je jedino bilo važno da se "sačuva" ta odredba, jer su ondašnje pokrajine imale pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, onakvo kakvo su imale republike u SFRJ, rekao je u razgovoru za "Politiku" Dušan Čelić, član Radne grupe za svojinska i ekonomska pitanja Srpskog pregovaračkog tima o statusu Kosova i Metohije.

Stavljanjem datuma 22. mart 1989. godine Kušner je "izbrisao" deset godina pravnog kontinuiteta, ali i realnog života i rada. U tom periodu (1992. godine) raspala se, naime, bivša SFRJ, donet je novi Ustav Srbije (1990. godine) i ukinut Zakon o udruženom radu. Na osnovu svojinske transformacije radni ljudi su stekli, između ostalog, i pravo na deonice, koje su Kušner i Unmik, međutim, jednostavno "izbrisali".

Oduzeta stečena prava

Kasnije su Unmik i privremene institucije samouprave na Kosmetu donosili pravna akta Kosova prema njihovim potrebama i iz političkih razloga, a ne po pravnim merilima. Tako je, po Uredbi, po kojoj se sada sprovodi privatizacija na Kosmetu, propisano da u raspodeli privatizacionog prihoda imaju pravo da učestvuju radnici koji su bili zaposleni u preduzeću na dan početka njegove svojinske transformacije. Ovakvom odredbom diskriminisani su Srbi koji su u preduzećima na Kosmetu bili zaposleni a posao izgubili i iz preduzeća bili proterani u junu 1999. godine. Na taj način njima su uzurpirana stečena prava.

Istine radi, na odluku da nemaju pravo na nadoknadu iz privatizacionog prihoda, pojedinci mogu da se žale nadležnom sudu. Problem je, međutim, u tome što, iz bezbednosnih razloga, Srbi nemaju mogućnost da do sudova uopšte dođu, pogotovo oni koji su raseljeni. Nedostupnost sudovima za Srbe na Kosmetu je, pri tom, još jedna povreda ljudskih prava.

Postoji, doduše, mogućnost da pojedinci, koji su ranije bili zaposleni u preduzeću koje se privatizuje, dobiju naknadu iz privatizacionog prihoda, ali samo ako se "nađu" na spisku takvih lica, koji sastavlja – Albanski nezavisni sindikat. Podrazumeva se da Srbi nisu bili članovi tog sindikata i da preko njega neće ostvariti svoja stečena prava. Ukratko, sve je učinjeno da Srbi ne učestvuju u privatizaciji, a prethodni primer pokazuje da je Srbima na Kosmetu povređeno i pravo na slobodu sindikalnog udruživanja.

Na pregovorima u Beču predstavnici Radne grupe za svojinska i ekonomska pitanja srpskog pregovaračkog tima upozorili su da u procesu privatizacije na Kosmetu preduzeća kupuju samo Albanci. Na to su  članovi albanskog tima izjavili da je jedno preduzeće na Kosmetu kupio čak i jedan Bugarin?! Dakle, Bugari mogu da učestvuju u procesu privatizacije, ali Srbi i srpska preduzeća ne mogu.

Unmik ne koristi termin "privatizacija preduzeća" jer zna da za to nema mandat po Rezoluciji 1244. Umesto toga, koristi termin "promena strukture društvenih preduzeća". Koliko se zna, na Kosmetu je već privatizovano 250 privrednih subjekata. Prosečna realna cena jednog preduzeća je oko 50 miliona evra. Ukupna vrednost sadašnje privatizacije na Kosmetu, u suštini neregularne, dostiže 12,5 milijardi evra, a kolika je razlika između postignute i realne cene, to samo Unmik zna.

U svetu sve države štite svoju državnu, javnu i privatnu imovinu. Jedino Srbija ne može to da čini na delu svoje teritorije koji se zove Kosovo i Metohija. Nažalost, Unmik i Unosek, institucije koje su osnovale Ujedinjene nacije i pod čijim su patronatom, na pregovorima u Beču su preko Štefana Lenea "lansirali" nameru da imovinu na čije korišćenje imaju pravo javna preduzeća proglase za imovinu Kosova. Kasnije bi to bila imovina nezavisnog Kosova.

Sudovi nedostupni Srbima

Srpska strana, po rečima Čelića, smatra da bi eventualno proglašenje državne imovine Srbije na Kosmetu za imovinu Kosova, predstavljalo "novi revolucionarni akt eksproprijacije", koji nije prihvatljiv ni za Srbiju ni za međunarodnu zajednicu. Po mišljenju našeg sagovornika, povreda svojinskih prava, pri tom, u suštini predstavlja povredu ljudskih prava. Srbija je član Saveta Evrope i potpisnik je Konvencije o ljudskim pravima. Građani Srbije imaju pravo na zaštitu kod Međunarodnog suda u Strazburu, međutim to pravo nemaju Srbi sa Kosmeta i ostali građani Kosmeta?! To tako tumači Unmik.

Srbima su, dakle, nedostupni lokalni sudovi na Kosmetu, ali i Međunarodni sud u Strazburu. Tako je barem za sada.

Po Rezoluciji 1244, Unmik je obavezan da obezbedi povratak svih izbeglih i raseljenih lica na Kosmet. U pokrajinu se, međutim, vratilo jedva četiri odsto raseljenih Srba. Razlog: Srbi na Kosmetu nisu bezbedni, nemaju slobodu kretanja, diskriminisani su u zapošljavanju i ostvarivanju stečenih prava, a ne poštuju se ni njihova svojinska prava, koja su svetinja svuda u svetu. Sem na Kosovu i Metohiji.

--------------------------------------------------------------------------

Uništene nekretnine – 1,8 milijardi evra

Unmikova administracija priznaje da su Srbi podneli 18.000 zahteva za nadoknadu štete za uništene i spaljene kuće i druge nepokretnosti. Vrednost tih nepokretnosti, kako navodi Čelić, kreće se od 50.000 do 700.000 evra. Ako bi se uzelo u obzir da u proseku jedan zahtev za odštetu za uništene nepokretnosti iznosi sto hiljada evra, proizilazi da je od dolaska Kfora i Unmika na Kosovo i Metohiju uništeno srpskih privatnih nepokretnosti u vrednosti od 1,8 milijardi evra.