Braća Ribnikari

Pre nekoliko meseci, u jednom društvu, gde se neki Srbin iz Ugarske bunio u imenima i u junaštvu braće Ribnikara, meni je pala u deo čast da svetlim delima braće Ribnikara osvetlim nesporazum.

– Da se objasnimo, gospodine. Od tri brata Ribnikara, da izostavimo lekara Ribnikara, koji, kao takav, recimo da nije bio u neposrednoj životnoj opasnosti i ako su na njegovim previjalištima na Kumanovu i Prilepu zujali kuršumi i granate, i ako je u bugarskom ratu nedeljama radio u lesi koleričnih. Ostaju dva Ribnikara, dva kapetana, dva borca u lancu. I sad čujte:

Obadva brata

U obadva rata

Obadva brata,

U obadva rata

Je l’ dosta?!...

Dosta je bilo, više nije ni smelo, ni moglo biti, jer je predstojao i treći rat, i treća poslednja i najljuća borba, i najstrahovitiji napor divnog pokoljenja, koje je preduzelo da mitskim junaštvima i žrtvama nazida Veliku Srbiju, Svesrbiju!

Prekjuče je kroz telefon zapištala jedna od najcrnjih vesti:

– Obojica, obojica! Obadva brata Ribnikara!

Ta crna vest mi je, kao kakva oštra crna žica, rasekla mozak i srce na dva dela.

I dok su u jednoj polovini ranjenog mozga i srca pištali bol i ogorčenje: Otadžbino, jao, zar si takva majka!

u drugoj polovini ranjenog mozga i srca su kliktali sreća i ponos: Otadžbino, hvala, što si takva majka!

Je l’ dosta?!...

Čuj poslednje stihove iz srpske kancone ovoga veka:

Obadva brata

u treći rat

Obadva brata

Iz trećeg rata

Ne došli!

Mrtvi Ribnikari su dva porušena stuba "Politike", poginuli Ribnikari su dva uzdignuta stuba Velike Srbije!

Plačem za vama, Vladislave i Darko!

Klanjam se do zemlje seni braće Ribnikara!

Soko Banja

Isidora Sekulić-Stremnicka