U Kulturnom dodatku u subotu 10. marta čitajte
UMETNIK I VREME Leonid Šejka, skupljač senki piše Borka Božović
Bojao se da svojim radovima ne govori laži o sebi i svetu. Ukazivao je svojim delima na svet koji je postajao svojevrsna deponija, prepun tehnokratske agresije i svakojake obezljuđenosti. Polazeći od Đubrišta kao prolaznog iskušavanja moderne umetnosti, sačinio je mnogobrojna dela, crteže tušem i olovkom, zanimljive enterijere, terase, skladišta
INTERVJU - Da li je Balkan podsvest Evrope, piše Radovan Selimović
Frojd se u napuštenom trebinjskom haremu prepušta fantazijama u kojima doživljava sebe kao seksualnog despota, „bosanskog Turčina”, kome sve žene pripadaju. Nakon povratka u Beč on ima „turski” san u kojem mu se pojavljuje otac kao Turčin koji mu zabranjuje da ima seks sa svojom dadiljom, jer sve žene pripadaju despotskom ocu, i pretvara ga u homoseksualca. Još pre Frojda su nemačka i austrijska psihijatrija smatrale istok Evrope patogenom teritorijom. I danas se razvijeni svet odnosi psihijatrijski prema Balkanu, a Srbi, za svoj udeo u toj igri, čine sve da se ponašaju kao pacijenti, fasciniraju se ludilom kao nekom romantičnom svešću koja se odupire hegemoniji racionalizma. Zar naš ulazak u Evropu ne izgleda kao izlazak pacijenta iz ludnice? – pita se Dušan Bijelić, sociolog i profesor na američkom Univerzitetu Mejn
AVENIJA AMERIKA - Veliki „Gugl“ te posmatra, piše Milan Mišić
Orvel je bio u zabludi: informacija danas ne donosi moć, već novac. Francuska agencija za zaštitu privatnosti upozorila je ovu kompaniju da njena nova politika privatnosti ne ispunjava zahteve iz Evropske direktive za zaštitu podataka iz 1995, najavljujući istragu
SEDAM DANA - Čim ne sanjam to se događa, piše Vladimir Kopicl
I dok gradsko promo vreme ističe, racionalizujem činjenicu da mi je, dok sam zagovarao NS priključak evropskom prestolu srećno izmakla nagrada „Laza Kostić” za koju sam bio u najužem izboru i koja je jedva pet metara dalje upravo uručena Vladimiru Gvozdenu za knjigu „Srpska putopisna kultura 1914-1940”. Pa, neka, tako ti je to kad pišeš pesmice, a nisi kao Laza Kostić – veliki srpski teoretičar putopisa!
21. VEK - Trka za presto, piše Stanko Crnobrnja
Na internet sajtu www.beograd2020.com, koji predstavlja delatnost organizacije koja se bavi kandidaturom Beograda za prestonicu kulture Evrope, nema baš mnogo konkretnih informacija, vizija, ideja o tome kako sve to treba da izgleda. Vidi se da ideju Beograda podržavaju Atina (koja je davne 1985. bila i prva Evropska prestonica kulture zahvaljujući vizionarskoj ideji Meline Merkuri), Banjaluka, Krf, Ljubljana, Peruđa, Podgorica, Sarajevo, Skoplje i Vilnjus. Simpatičan, ali malo tanak spisak. Dobro, ima tu još dosta da se radi. Ekipa je mlada, ima pomoć starijih iskusnih. Gradske strukture su podržale. Nešto će biti.
A, sada, i Novi Sad ulazi u igru. Kažu Novosađani, osim prestiža, titula Evropske prestonice kulture donela bi gradu i 100 miliona evra, za izgradnju infrastrukture, i oko 30 miliona evra, za program, koji bi se odvijao u toj, prestoničkoj, godini!
U senci rivalstva glavnog grada i Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture pokušaću malo da osmislim obris scenarija „Beograd 2020“, u žanru nenaučne fantastike: Prvo, država se oraspoloži tom činjenicom i na 130 miliona evra dobijenih od EU dodaje još 50, i kasica sad već ima 180 miliona. Tajkuni-mecene padnu u sevdah, te i sami daruju 20 miliončića, da zaokruže! Zatim, na Trg republike postavlja se presto, i figurativan i stvaran. Nešto poput Marine Abramović u MOMA...
PRIJATELjSTVA SLAVNIH Jesen patrijarha: Markes i Fidel, piše Zorana Šuvaković
Gabrijel Garsija Markes nije u dobrom zdravlju dočekao svoj 85. rođendan. Oduvao je još jednu svećicu u svom domu u Sijudad Meksiku, gde odavno živi sa suprugom Mersedes. On sa porodicom, dok je gomila uzalud čekala ispred kuće. Stizali su iz celog sveta ogromni buketi ruža. Tvorac najvećeg umetničkog praska latinoameričkog kontinenta, star i bolestan, nema više daha da se od bilo koga brani. Ne pamti se kada je dao poslednji intervju.
Njegov vršnjak Fidel Kastro, autor zaglušujućeg komunističkog praska u hladnoratovskom svetu, takođe se povukao sa funkcija u Kubi. Biologija je učinila da se dva prijatelja čija je bliskost analizirana decenijama i nikad dovoljno objašnjena, sve ređe viđaju. A pitanje je hoće li iko od njih dvojice više moći da nastavi svoje memoare i da li će hteti i umeti da objasni sve što je ova kontroverzna veza u sebi podrazumevala.
Ima drugih kojima taj đavo ne da mira. Meksički pisac, publicista i izdavač, pokretač mnogih časopisa, Enrike Krauze, upravo je napisao knjigu Otkupljivači: Ideje i moć u Latinskoj Americi u kojoj zamera Garsiji Markesu što nije učinio više da odvrati Fidela Kastra od zločina koje je kubanski lider počinio...
Kartografija Beograda - Specijalno za Politiku zi Madrida piše Jasmina Lazić
Slike Beograda udahnute četkicom Albe Eskajo od pre neki dan su izložene u prostorijama naše ambasade u Madridu. Reke, mostovi, zgrade, zvonici crkve, kule, dimnjaci, stepenice, prozori su „tragovi predela ka spoznaji trenutka i mesta u kojem živim” – tim rečima mlada španska slikarka iz Asturijasa, opisuje Beograd viđen svojim očima. „Tragovi Beograda” je izložba koja predstavlja nadasve poetično putovanje kroz naš grad.