Bosna izvoznik znanja ili moć pravne države
Predstoji nam težak i mučan period „evropeizacije”, ako želimo da jednog dana budemo punopravna članica EU. Iako bi zlobnici rekli da svaka zajednica u kojoj su bili Slovenci, Hrvati i Srbi nije dugo opstala.
No, pustimo zlobnike. Kako nam je pre neki dan saopštio gospodin Jelko Kacin, pre nego što dobijemo datum početka pregovora o ulasku u EU u Srbiji se, osim energičnog obračuna sa kriminalom i korupcijom, mora sprovesti i ispitivanje nekih kontroverznih privatizacija.
Što je šansa da u našem pravnom sistemu dobijemo i novu funkciju specijalnog tužioca za kontroverzne privatizacije, pošto one očito ne spadaju u domen ni organizovanog ni običnog kriminala.
Budući da funkciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal već imamo. Koliko znam, takva funkcija ne postoji ni u jednoj zemlji EU. Jer, po nekoj logici koja vlada u EU, tamo gde postoji organizovani kriminal, ne postoji organizovana država. Jedno sa drugim jednostavno ne ide. Ili ide samo kod nas?
Pre dva meseca u tekstu pod naslovom „Šćepan Mali na srpski način” načeo sam temu oko lažnih diploma nekih vrlih poslanika u srpskom parlamentu. Naime, jedan naš dnevni list je objavio da je jedan član skupštinskog odbora za prosvetu kupio diplomu, pa je još navedeno da su sa zvaničnog sajta parlamenta skinuti podaci o školskoj spremi poslanika.
Valjda da se vrli narodni predstavnici ne bi sekirali, jer bi im to ometalo koncentraciju na važne odluke. U odbranu dotičnog poslanika, koji je najvišem narodnom predstavničkom telu u ovoj zemlji dostavio lažnu diplomu, skočile su neke njegove kolege s obrazloženjem da „dotični nije imao para da se na vreme školuje, jer potiče iz siromašne radničko-seljačke porodice”.
Ti koji su tada koristili to obrazloženje, pre 5. oktobra bili su totalni anonimusi vrlo skromnih materijalnih mogućnosti. Sada voze džipove i ne izlaze iz Armanijevih odela, a kao što čujemo koriste stare komunističke sintagme: „potiče iz siromašne radničko-seljačke porodice”. Dovoljno da karijera ide uzlaznom linijom.
Nekada. Izgleda i sada, što me navodi na jeretičku pomisao da je tranzicija u Srbiji najkraći put iz jednog komunizma u drugi komunizam. Između je bila revolucija. U kojoj, ko se snašao, snašao se. Sa džipovima, ili bez njih. Bivša braća Hrvati to zovu: „ko je jamio, jamio”.
U Sloveniji je upravo oko lažnih diploma izbio veliki politički skandal. Poslanik stranke Desus Ivan Simčič prozvan je ovih dana u javnosti da je pred raspad one velike Jugoslavije kupio u Sarajevu diplomu srednje ugostiteljske škole. Kasnije je potpuno regularno diplomirao na Filozofskom fakultetu u Ljubljani i zaposlio se u Ministarstvu odbrane Slovenije.
No, nešto je oko te srednje ugostiteljske škole iz Sarajeva bilo sumnjivo kadrovicima iz Ministarstva odbrane, pa su sirotog Simčiča još pre nekoliko godina isterali s posla. On je zatim ušao u Desus i započeo političku karijeru, pa je u januaru ove godine postao i poslanik u parlamentu Slovenije.
Ipak, neko mu je „iskopao” tu srednju ugostiteljsku školu, pa pravna, stručna, javnost u Sloveniji postavlja sada i pitanje njegove, inače regularne, nesporne diplome Filozofskog fakulteta.
Jer, ako je taj fakultet upisao na temelju kupljene diplome Srednje ugostiteljske škole iz Sarajeva, što je krivično delo, onda ni upis na fakultet nije bio regularan, pa ne može biti regularna ni diploma tog fakulteta. Pravna logika, ako je nešto iz početka bilo nepravno, nikakvim naknadnim delanjem ne može kasnije postati i pravno valjano.
Gospodin Simčič se sada brani da on diplomu nije falsifikovao, već ju je samo na neki način kupio, što po njemu nije isto, dok direktorka škole u Sarajevu gospođa Fatima Omerović kaže da u registru škole za period 1983–1990. nema gospodina Simčiča.
On, pak, tvrdi da je sve to uradio u isturenom odeljenju te sarajevske škole u Opatiji, što sada Hrvati demantuju. Ipak, sarajevska štampa likuje i najavljuje nove političke afere zbog kupovine svih mogućih diploma u BiH. Čime se ruši dosadašnja primitivna teorija iz viceva o Bosancima. Jer, sada ispada da je Bosna zapravo bila izvoznik znanja za celo područje bivše SFRJ.
Pravosuđe je u Sloveniji ocenilo da je krivično delo kupovine diplome gospodina Simčiča sada zastarelo. No, javnost i većina političara insistiraju na moralnoj odgovornosti i traži se njegova ostavka u parlamentu. Predsednik parlamenta Gregor Virant kaže „u parlamentu Slovenije ne mogu da sede etički sporni likovi”.
Na sličan slučaj političari i šira javnost u Srbiji odgovaraju potpunim kolektivnim zevanjem, što je samo dokaz kakvu su poziciju izabrali intelektualci u našem javnom životu. „Evropeizacija” nisu samo zakoni i uredbe već i mentalni ambijent. Nigde u svetu, osim kod nas, nisam čuo uzrečicu: „Jeste da je lopov, ali je dobar čovek”...