Rat kamerama i mikrofonima

Sirijski Deni je proteklih dana naprasno nestao iz izveštaja Si-En-Ena, Bi-Bi-Sija i ostalih međunarodnih TV mreža o sukobima u Siriji. „Skidanju” sa ekrana poznatih svetskih TV mreža, prema svemu sudeći, doprinelo je objavljivanje video-snimka na kojem se vidi da ovaj britanski novinar sirijskog porekla zapravo fingira svoje izveštaje iz Homsa, organizujući svoje asistente da u trenutku njegovog javljanja uživo u program pucaju i dočaravaju ulične sukobe.

Ovaj britanski novinar sirijskog porekla postao je svojevrsna zvezda izveštavajući iz delova Sirije, koji su zahvaljujući zabrani vlasti Bašara al Asada, ali i žestokim sukobima, bili nedostupni stranim novinarima eminentnih medijskih kuća. Međutim, otkriće šta se zapravo dešava pre njegovog uključivanja u TV program samo je podstaklo kontroverze o tome koliko svet zaista zna o tome šta se dešava u Siriji, a koliko je javnost zapravo žrtva medijskog rata.

Kako bi iole spasao reputaciju, čuveno TV lice Si-En-Ena Anderson Kuper ponovo je u program pozvao novinara Denija Abdula Dajama i suočio ga sa „raskrinkavajućim snimkom” na kojem on („Sirijski Deni”, kako su ga nazvali svetski mediji) svom asistentu iza kamere kaže da „da puca onako kako mu je rekao”. „Ja sam bio na vezi 20 minuta, i to je uživo emitovanje… Ne znam kako su došli to toga (snimka). To je sve privatno, to je sve izbrisano”, bio je neuverljiv „Sirijski Deni” i time, prema svemu sudeći, zauvek sebi zatvorio vrata u stranim medijima.

Već je izlizana floskula da „u ratu prvo strada istina”, ali je pri tome i velika neistina da su medijske manipulacije samo specijalitet na meniju zapadnih medija. Ni sirijska državna televizija ne zazire od toga da emituje snimke na kojima se vidi kako se građani vraćaju u Baba Amr, razorenu četvrt grada Homsa, dok u isto vreme aktivisti Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ne mogu da uđu u taj deo sirijskog grada u kojem se vode najžešće borbe između dobro naoružanih opozicionih snaga i zvanične sirijske vojske.

Sirijski rat kamerama i mikrofonima odavno traje, tako da je skoro zaboravljena priča o navodnoj mladoj sirijskoj blokerki, koja se predstavljala kao lezbijka iz Damaska, pri čemu je na svom blogu redovno izveštavala o užasima sukoba u Siriji. Ispostavilo se da iza svega stoji američki novinar Tom Mekmaster, koji je izmišljao priče o užasima u Damasku, dok je za svoj blog iskoristio fotografiju mlade Hrvatice Jelene Lečić, koja živi i radi u Londonu. U skladu sa Staljinovom izjavom da je „jedna smrt tragedija, a milion ubijenih samo statistika”, ova personalizovana priča bar neko vreme je „cepala srca” gledalaca i čitalaca širom sveta, podgrevajući atmosferu za međunarodnu akciju u Siriji.

Za razliku od Sirije, Iran će bar za neko vreme izbeći sličan medijski scenario jer je ipak dozvolio međunarodnim inspektorima da provere njegov nuklearni program. Doduše, medijski rat ovde vode političari, kako izraelski, tako i iranski, koji se praktično utrkuju u bombastičnim izjavama o vojnim napadima.

Ipak, javnost voli „crno-bele” priče, voli podelu na kauboje i Indijance, na Nemce i partizane, na dobre i loše momke. I upravo na tu kartu igraju i spin-doktori u kabinetima vlada širom sveta, ali i novinari širom sveta, jer im je tako „lakše” da „ispričaju priču”.

Tako je bilo lakše prodati priču da su Grci lenji, da troše i nezarađeno i da sada zaslužuju da beskrupuloznom štednjom „iskaju grehe”. Dobra vest je da su protekle sedmice Grci ipak uspeli da ubede privatne kreditore da im zamenom obveznica otpišu velike dugove, ali pitanje je da li će to smanjiti medijsku kampanju u kojoj je dužnička kriza isključivo gledana kao priča o „štedljivim severnjacima i raskalašnim južnjacima”.

Međutim, i u priču o Siriji, i o Iranu, i o Grčkoj, istina je negde između. Ni Asad nije svetao primer demokratije, ali ni sirijska opozicija ne vodi mirne demonstracije već puca na vojsku. Zapad ne zna sa sigurnošću da li Teheran želi da napravi atomsku bombu, ali ni Iran nije u potpunosti otvoren sa svojim nuklearnim programom u nameri da obezbedi status regionalne sile. Nisu ni Grci i njihove prethodne vlade jedine odgovorne za državne dugove, jer su upravo ti koji im sada pomažu, kao što su Nemci i Francuzi, jedni od odgovornih za prekomerno davanje kredita Atini i prerani ulazak Grčke u evrozonu.

***

Momčilo Pantelić u penziji

Momčilo Pantelić, novinar Spoljnopolitičke rubrike, bivši glavni urednik, stalni dopisnik iz Argentine, Kine i SAD i u poslednje vreme autor ove rubrike, otišao je u penziju – mada mu se, zbog sedam meseci, nije ostvarila želja da bude među retkima koji će se povući posle pune četiri decenije staža u listu „Politika”.