Rezolucijom 1244 Srbija blokira priznavanja Kosova

Kosovo nije priznala ni jedna nova država iako je američki državni sekretar Hilari Klinton, odmah po postizanju sporazuma o regionalnom predstavljanju Prištine, rekla da će dogovor omogućiti nova priznanja i da će navesti članice UN koje još nisu priznale nezavisnost da to učine.

Iako niko nema dilemu da će nova priznanja zavisiti od spremnosti uticajnih država koje podržavaju nezavisnost Kosova da obnove pritiske na zemlje koje bi to mogle da učine, to se još nije dogodilo, a objašnjenje za „kašnjenje” u novom najavljenom talasu priznanja stiglo je iz Prištine.

Poslanik DSK i bivši ministar spoljnih poslova Skender Hiseni rekao je za prištinski „Ekspres” da je Srbija počela da koristi sporazum o regionalnom predstavljanju kako bi lobirala protiv nezavisnosti.

Naime, Hiseni je objasnio da je MSP Srbije ovih dana uputio pisma zemljama koje nisu priznale Kosovo s pozivom da to i ne čine, jer su prihvatanjem fusnote sa referencom na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN Albanci implicitno prihvatili i pregovore o statusu.

„Postoje informacije iz raznih ministarstava spoljnih poslova da se u pismu MSP-a Srbije pozivaju na uzdržanost od priznavanja jer poslednji sporazum, po njihovim rečima, stvara elementarne uslove da se status Kosova vrati na pregovarački sto”, rekao je Hiseni, naglasivši da je to prilično zabrinjavajuće, ali nije naveo imena država koje su primile navodno pismo iz Srbije.

U MSP „Politika” nije saznala ni da li je pismo takve sadržine zaista poslato, ni u koje prestonice država koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović rekao je za „Politiku” da isticanje Rezolucije 1244 u regionalnom predstavljanju Kosova sigurno ne doprinosi lakšem priznavanju nezavisnosti i da ne misli da će doći do značajnog porasta broja priznanja,pošto su zemlje koje su želele da priznaju Kosovo to već i učinile pod pritiskom.

„Videćemo koliko su zemlje koje podržavaju tu nezavisnost u narednom periodu spremne da se još angažuju, ako znamo da su već do sada maksimalno angažovane na tome i da nije usledio značajniji rezultat,niti je došlo do talasa priznavanja”, kazao jeStefanović i dodaoda naša diplomatija i MSP obavljaju dinamičnu aktivnost na sprečavanju tih priznanja i da će to sigurno i ubuduće davati rezultate.

Priština je nekoliko puta najavljivala da će uslediti talasipriznanja jednostrano proglašene nezavisnosti, ali se to nije dešavalo. Podsetimo, posle iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP)u Hagu da deklaracija o nezavisnosti nije u sukobu sa međunarodnim pravom, kosovski premijer Hašim Tači je rekao da nijedna država više nema razlog da ne prizna nezavisnost. Ipak, od 27. jula 2010. godine, kada je mišljenje objavljeno, pa do kraja te godine, samo su tri države priznale nezavisnost: Honduras, Kiribati i Tuvalu.

Kako priznanja nisu išla željenim tempom, Bedžet Pacoli,koji se morao povući sa mesta predsednika zbog nelegalnog glasanja, posvetio se lobiranju za nova priznanja i nameravao da izdejstvuje desetine novih, što je trebalo da otvori mogućnost ulaska Kosova u međunarodne institucije, uključujući iUN.

Na tom poslu „mobilisana” je vlada u Prištini, a brojni emisari obišli su desetine zemalja u Africi, Latinskoj Americi, na Srednjem istoku i neke islamske države. Pacolijev tim, međutim, nije uspeo i redovno je kritikovan u prištinskoj štampi zato što je tokom 2011. godine „izdejstvovao” samo 13 priznanja. Pritom,iz većine tih zemalja stizale su kontradiktorne informacije, neka od priznanja bila su navodno poništena, a neka nisu ni učinjena.

Profesor međunarodnih odnosa na FPN Predrag Simić kazao jeza „Politiku” da dogovor Beograda i Prištine neće podstaći nova priznanja kod onih zemalja koje znaju zašto to ne žele da učine, jer u njemu vide presedan za sebe.

„Zemlje poput Kine, Španije, Rumunije i mnogih drugih poznaju situaciju i to neće učiniti, ali smo do sada videli da su Kosovo priznale zemlje koje su dosta daleko i koje nemaju neku posebnu istoriju, kao što su neke afričke i pacifičke zemlje”, podsetioje Simić.

„Ali čim je to rekla Klintonova, znači da će i dalje raditi na priznavanju Kosova i da će američka diplomatija ovaj dogovor o regionalnom predstavljanju uzimati kao argument”, zaključuje Simić,i napominje da od 88 država koje su priznale Kosovo, sa izuzetkom zemalja koje su to učinile na početku, veći deo čine manje zemlje „koje nisu zainteresovane za posledice,ali su itekako zainteresovane za nastavak američke podrške”.

Prema tome, odluka o novim priznanjima biće, kao i posle mišljenja MSP-a, politička i neće zavisiti od tehničkih činjenica.