Odlazak veterana

DVE VELIKE I MOĆNE EVROPSKE DRŽAVE, Francuska i Velika Britanija, menjaju lidere. Dugogodišnji francuski predsednik Žak Širak odlazi u penziju a njegov naslednik na mestu šefa države je Nikola Sarkozi. S druge strane Lamanša, u Velikoj Britaniji, premijer Toni Bler prepustiće državno kormilo dosadašnjem ministru finansija Gordonu Braunu.

Gotovo istovremeni odlazak dvojice veterana političke scene Starog kontinenta sigurno je centralni spoljnopolitički događaj na evropskim prostorima. Čak i ukoliko se zna da su obe smene bile očekivane: Širak je samo čekao rezultat predsedničkih izbora i ime naslednika a Bler je već dugo najavljivao svoje povlačenje.

Iako su funkcionisali u potpuno različitim političkim sistemima Širak i Bler su, svaki na svoj način, ostavili dubok trag – i u svojim državama i u svetu. Francuski predsednik i britanski premijer su na vlast došli u poslednjoj deceniji 20. veka. Žak Širak je prvi put pobedio na izborima za predsednika Francuske 1995. godine a isti uspeh ponovio je i 2002. godine. Toni Bler je bio još uspešniji: laburisti su pod njegovim vođstvom pobeđivali na parlamentarnim izborima 1997, 2001. i 2005. godine.

O dometima, rezultatima i posledicama višegodišnje vladavine Žaka Širaka i Tonija Blera konačan sud daće vreme. Jedno je, međutim, nesporno: pomenuta dvojica evropskih državnika preturili su mnogo toga preko glave – kako na domaćoj tako i međunarodnoj sceni. Dovoljno je samo spomenuti da su Bler i Širak, između ostalog, bili umešani u najznačajnije svetske događaje kao što su intervencija NATO protiv bivše SRJ (1999) ili Treći rat u Zalivu (2003). Valja reći da je britanski premijer u vođenju svetske politike bio neuporedivo brutalniji. Ostalo je upamćeno da je u vreme napada NATO na SRJ Bler bio glavni zagovornik upotrebe i kopnenih snaga, dok je Širak odbio da uključi Francusku u rat protiv Iraka.

U trenucima smene kormilara u Londonu i Parizu nameće se i pitanje kakvu će politiku sprovoditi naslednici dvojice evropskih veterana. Prvi nagoveštaji ukazuju da se mogu očekivati određene promene. Posebno od Gordona Brauna kome  ostaje malo vremena – do sledećih izbora 2009. godine – da Britance ubedi kako je laburistička politika najbolje rešenje za vođenje države. Na međunarodnom planu je situacija neuporedivo jasnija. Realno je očekivati da Gordon Braun krene više američkim, a manje evropskim putem.   

Sarkozi je u odnosu na budućeg britanskog premijera u mnogo lagodnijem položaju. Pre svega zbog činjenice da je francuski predsednik, sudeći samo po ustavnim ovlašćenjima, jedan od najmoćnijih vladara na svetu.         

I DOK FRANCUSKA I VELIKA BRITANIJA kreću s privikavanjem na nove lidere, Nemačka se užurbano priprema za junski samit G-8. Dolazak lidera osam najmoćnijih svetskih država veliki je izazov za nemačku državu pre svega zbog opasnosti od protesta antiglobalista i ekstremista svih boja.

Dosad su nemačkim vlastima prijavljena četiri protestna skupa – tri u organizaciji ekstremne desnice a jedan će pripremiti levičari. Ozbiljno se računa i sa akcijama antiglobalista a samo na protest organizacije Atak očekuje se dolazak 50.000 demonstranata.

Vlada u Berlinu pripremila je opsežan plan za odbranu gradića Hajligendama gde će samit biti održan. Već je sasvim izvesno da je reč o akciji koja znatno prevazilazi mere bezbednosti koje su sprovođene tokom posete američkog predsednika Džordža Buša ili Svetskog prvenstva u fudbalu prošle godine.

Najavljeno je da će u ovoj operaciji učestvovati čak 16.000 policajaca i 1.100 vojnika Bundesvera. Pripremaju se, između ostalog, i specijalni zatvori gde će preventivno biti smeštani potencijalni nasilnici.