Gimnazija u Budimpešti privlači đake iz Srbije

Uče po mađarskim zakonima, ali su raspevani i razigrani na srpski način. U strogom centru Budimpešte, pod krovom lepe, stare zgrade, nalazi se jedina škola van Srbije u kojoj se nastava organizuje na srpskom jeziku, a koja je deo sistema javnog obrazovanja.

Srpsko zabavište, osnovna škola, đački dom i gimnazija „Nikola Tesla” deo je manjinskog sistema javnog obrazovanja Mađarske, finansira se iz državnog budžeta, radi se po mađarskim nastavnim planovima i programima, objašnjava direktorka ove obrazovne ustanove Jovanka Lastić.

Školu pohađa nešto više od 300 dece, 44 u obdaništu, oko 80 u osnovnoj školi, dok ostatak i najveći deo ukupnog broja čine gimnazijalci koji su ovih dana s direktorkom i svojim profesorima u poseti Zemunskoj gimnaziji.

Pod ovim imenom škola postoji od 1993. godine, dobro je poznata među Srbima u Mađarskoj, ali sve popularnija postaje i među mladima u Srbiji i okruženju.

– Sve je veći broj prijavljenih iz Srbije, ove godine smo imali, što nikad pre nije bilo, trostruko više kandidata nego što možemo da primimo, jer imamo ograničen broj mesta u đačkom domu. Pošto je nastava na srpskom jeziku, đaci su iz gotovo celog okruženja: osim Srbije, prevashodno Vojvodine, ali i Šumadije, pošto imamo jednu veću grupu iz Kragujevca, dolaze nam i iz Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, a na ovogodišnjem prijemnom ispitu prijavio nam se i dečak iz Beča. Može se reći da smo neka vrsta srednjoevropskog srednjoškolskog obrazovnog centra ili nam je bar ambicija da kao takvi budemo prepoznatljivi – ističe Jovanka Lastić.

Srbi iz Mađarske uče mađarski jezik i književnost kao obavezan predmet, dok mladi koji dolaze iz drugih zemalja mađarski uče kao strani jezik.

– Mi smo ambasadori srpskog naroda u Mađarskoj. U toj našoj misiji nam treba podrška matice, često ne u finansijskim sredstvima, nego u nekim tehničkim olakšicama, neretko nailazimo na zatvorena vrata, ali se snalazimo. Čini mi se da u Srbiji još uvek više funkcionišu neformalni kanali nego institucionalni, ali nadam se da će to biti drugačije – kaže Jovanka Lastić.

Želja joj je, na primer, da i njeni đaci dobiju mogućnost da učestvuju na takmičenjima u Srbiji, provere svoje znanje i „odmere snage” s vršnjacima u matematici, ali to za sada nije moguće.

Po završenoj gimnaziji, neki od ovih budimpeštanskih gimnazijalaca biraju da studiraju u Srbiji i bez većih problema polažu prijemni ispit na našim fakultetima.

Drugi se opredeljuju za mađarske fakultete, ali i za visokoškolske ustanove u različitim gradovima Evropske unije budući da im nije potrebna nostrifikacija gimnazijske diplome.

J. Čalija

-----------------------------------------------------------

Simultani prevodilac mađarskog predsednika

Zanimljiva je i biografija direktorke: koja je neformalni srpski ministar obrazovanja u Mađarskoj.

Jovanka Lastić, Srpkinja iz Mađarske, studirala je medicinu u Beogradu, radila kao hirurg ortoped, igrom slučaja postala direktorka škole, a danas je i predsednica Odbora za školstvo Samouprave Srba u Mađarskoj.

Angažuju je i kao simultanog prevodioca, redovno je, na primer, pratila mađarskog predsednika Lasla Šoljoma kada se sastajao s predstavnicima naše vlasti, često je prevodila i predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Ranije je prevodila prilikom zvaničnih susreta i nekadašnjem predsedniku Ferencu Madlu, koji je preminuo pre nekoliko meseci, a s njegovom ženom se čak i zbližila, pa je nekoliko puta pozivana na popodnevni čaj u predsedničku rezidenciju – jednom prilikom došla je u posetu s teglom ajvara.