Prodavci magle

U Srbiji ništa novo. Čim se kurs evra probudi i dinar klizne na kursnoj listi, kao po komandi oglase se ljudi sa spasonosnim rešenjem – zamenimo nacionalnu valutu evropskom novčanom jedinicom. I po njima – svi naši problemi nestaće kao rukom odneseni. Da li?

Da se o svemu ovom nije nekoliko puta nadugačko pisalo i pričalo još bi se mogla i koja ozbiljna reč prozboriti na ovu izmišljenu temu. Pošto se, međutim, ova priča gotovo ciklično ponavlja, kao i zlehuda sudbina našeg mučnog dinara, na nju se ne treba osvrtati s pozicije struke, realnosti i mogućnosti za tako nešto – da dinar zamenimo evrom.

Mnogo je ozbiljnije pitanje – kome je i zbog čega u ovom času potrebno podgrevanje ovog gotovo sholastičkog pitanja poput onog čuvenog – koliko anđela može da stane na vrh igle. Pa ti sada budi pametan i jednoznačan.

Sve bi, pa i ova ideja, bilo smislenije i razumljivije da se takva zalaganja čuju za kafanskim stolom posle nekoliko tura pića. Ali, ne. Ljudi od struke i nauke, čak i na kopaoničkom „Biznis forumu”, što bi trebalo samo po sebi da ima neku dozu ozbiljnosti u pristupu problemu, prodaju maglu o spasonosnoj monetarnoj alhemiji. A svesni su da to o čemu snivaju ima veze sa realnošću koliko i naše pristupanje Evropskoj monetarnoj uniji do kraja ove godine.

Ali, to je nekome potrebno. Zašto? Pa da se pažnja, ne samo stručne javnosti, odvuče na neki drugi, peti ili deveti kolosek. Da se problem sasvim uprosti, a sve nevolje s kursom i valutom prebace na Narodnu banku i njenog guvernera. Ova vlada kao i sve prethodne od 2002. koje ovu zemlju i njenu ekonomiju nisu izvele iz višedecenijske krize ni za šta nisu krive i odgovorne.

Zamenimo poniženi i osakaćeni dinar njegovim visočanstvom evrom i – problema neće biti. Jednostavno, ali potpuno sumanuto, jer taj isti evro nije spasao do kraja Grčku od bankrotstva. Španija, Portugalija, Irska, Island… još se tresu. Gotovo sve zemlje Evropske monetarne unije, kojima je evro novčana jedinica, i njihove ekonomije trpe velike štete. Gotovo da posrću pod udarima recesije zbog sistemske i faktičke nesavršenosti svoje valute. A Srbiju će da izvuče iz svakojakog gliba.

Ne biva.

Pošto se predizborno udvaranje stranaka biračima zahuktava, nikome, čak ni opozicionim partijama, ne prijaju pitanja o padu dinara. Šta ako nekim čudom sutra dođu u poziciju da rukovode privredom, pa i kursom?

Ko god da dođe u Nemanjinu 11 ovog leta moraće da pokrene zamrlu privredu, da krene s novom industrijalizacijom, jačanjem izvoza, zapošljavanjem, drastičnim kresanjem troškova, reformama javnog, penzionog, zdravstvenog, školskog, pravosudnog… i ko zna kojih sve ne sistema. Pa tek ako u tome uspemo – ima nade i da jadni dinar ojačamo i da ga uspešnije branimo od strane novčane konkurencije.

Sa slabom privredom i siromašnim društvom nema jake valute. Srbija bi evro, čak i da ga nekim čudom dobije, za veoma kratko vreme srozala gore nego dinar jer – ne može da ga štampa u Topčideru.