Grci ratuju sa cenama

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka vlada, u izvesnom smislu, može da odahne jer, sudeći po raspoloženju u Briselu, prva tranša kredita biće na njenom računu do 20. marta. Tokom jučerašnjeg dana završena je zamena starih državnih obveznica koje potpadaju pod grčko zakonodavstvo, nominalne vrednosti 177 milijardi evra.

Do 23. marta produžen je rok za drugu etapu restrukturisanja grčkog duga za obveznice od 28 milijardi evra, koje su emitovane po stranom zakonodavstvu, čime bi proces otpisa dela grčkog duga bio završen. Po oceni stručnjaka „trojke” reč je o šansi da Grčka svoj dug u 2012. umesto sadašnjih 160 odsto smanji na 116,5 odsto bruto nacionalnog dohotka, ili čak do 90 odsto do 2013. Ali pod uslovom da se vodi politika štednje, sprovođenja reformi i stalne kontrole fiskalnog stanja u zemlji.

„Analize pokazuju da postoje šanse da Grčka polako krene putem stabilizacije, ali tek od 2014. do 2017. godine, iako će i tada biti mnogo opasnosti od posledica recesije. Postoji rizik da utvrđeni grafikon bude narušen tj. probijen i da recimo 2013. dug uprkos planovima i očekivanjima ipak poraste na 164 odsto BDP, što će zahtevati nove poteze, štednju. Sve ovo znači neophodnost opreza i realne procene, prema kojima ne bi trebalo očekivati da Grčka može uskoro da se vrati na međunarodno finansijsko tržište, bar ne dok se ceo program ne okonča”, navodi se u saopštenju stručnjaka EU, MMF i Centralne banke, koji će narednih godina pažljivo pratiti sprovođenje reformi, stepen štednje i ukupno stanje u Grčkoj.

Kao melem na ranu u Atini je primljena poslednja izjava Žan-Kloda Junkera koji izražava uverenja „da će Grčka ostati u evrozoni”. Kada je reč o mogućnosti da se Grčkoj dodele dodatni krediti, Junker je podvukao da „sve zavisi od toga kako će biti realizovan ovaj sadašnji. Ukoliko Grčka nastavi sa efektivnim merama, ukoliko uspe da smanji fiskalni dug, neće biti realne potrebe da joj se dodeljuju novi krediti”.

Grci, međutim, posle svega što je urađeno, posle svih rigoroznih mera štednje koje su ozbiljno uzdrmale standard nacije, shvataju da ovo – nije kraj. Kao što je najavljeno, i sada je već predmet diskusije na nacionalnom nivou i uzrok opšte panike, činjenica da ih u junu čekaju nove mere štednje, dodatno smanjivanje plata i penzija, srozavanje standarda...

Talas poskupljenja izmiče kontroli! Sve je očiglednije da su porezi i trgovačke marže ogromni i da je to jedan od razloga zašto je život u Grčkoj mnogo skuplji od onoga u razvijenijim evropskim zemljama. Analize su pokazale da strane firme koje dostavljaju robu ostvaruju ekstra zaradu, jer zahvaljujući saradnji domaćih trgovaca, korišćenjem lažnih bar-kodova, uspevaju da izbegnu grčke poreze.

Prema zvaničnim podacima koje objavljuje list „Etnos”, cene proizvoda u grčkim prodavnicama su u proseku 116 posto veće, i to bez PDV-a. Mleko od 0,73 evra je 35 procenata skuplje nego u Italiji – gde je 0,54. Dezertni jogurt u Nemačkoj košta 0,27, a u Atini 0,58 evra. Pakovanje gauda sira od 400 grama u Nemačkoj je 1,49 evra, dok mu je cena u Grčkoj 2,40 evra. Takođe, pakovanje 400 mililitara šampona ovde je skuplje 99 odsto. Pakovanje tost hleba u Španiji košta 1,50 dok je u Grčkoj 2,38 evra, deterdžent je skuplji 44,2 odsto, a pivo u limenkama 38 odsto.

Na vrhu liste je šargarepa koja košta 0,36 evra po kilogramu, a u supermarketu se prodaje za evro. Nije bolje ni sa paradajzom koji je skuplji 164 odsto jer ga proizvode za 0,44, a prodaju za 1,16 evra... Dalje analize pokazuju da je kupus skuplji 117 odsto, pomorandže 110 odsto, krompir 99 odsto.

Proizvođači su rešili da se suprotstave i sada se vodi pravi rat između njih i samoposluga koje primoravaju da spuste cene. Sve je počelo akcijom „krompirdžija” koji već danima direktno sa kamiona prodaju tone i tone krompira, po ceni od 0,25 evra. Krenulo je sa akcijom na severu zemlje, danas „krompirdžije” su stigle i do Atine i drugih velikih gradova, gde se na trgovima formiraju kolone od hiljada ljudi koji kupuju zalihe. Internet narudžbine preplavile su novi grčki sajt „domaće”, a tzv. krompir revolucija se proširila na mnoge druge osnovne proizvode: ulje, pirinač, voće i povrće.

Proizvođači pokušavaju da iz posla izbace posrednike i na taj način sebi olakšaju život jer će realizovati proizvode, ali i da pomognu hiljadama sunarodnika čiji su špajzevi prazni. Pokušali su da ih miniraju tvrdnjom da narodu prodaju proizvode lošijeg kvaliteta, međutim – bez uspeha. Sve je više onih koji se uključuju u akciju „Kupujmo grčko”. Specijalne ekipe obučavaju kupce kako da prepoznaju grčke proizvode. Pokret koji već ima dvadeset filijala širom zemlje i sve više pristalica u narodu, smatra da na taj način zemlja može da uštedi 10 milijardi evra.