Novo srce Marijane Ševo

„Napokon sam u Beču dobila novo srce. Bio je prelep osećaj vratiti se porodici i prijateljima u Novi Sad – sa novim životom! Kaže se da kada mnogo ljudi ima istu želju, i to jaku – onda se ona mora ispuniti. Takav je slučaj bio i sa mnom. Mnogo ljudi je moju operaciju podržalo i finansijski i moralno. I svima njima porodica i ja smo neizmerno zahvalni”, kaže Marijana Ševo (25).

Njoj je u novembru prošle godine u Austriji presađeno srce, a proteklog meseca vratila se iz Beča u rodno mesto, srećna jer je uspela da se izbori sa opakim oboljenjem. Sada se raduje svakom novom danu, kaže da pije odgovarajuću terapiju, da mora da odlaze na redovne zdravstvene kontrole u Beč i da je imala četiri biopsije koje su pokazale da njeno novo srce radi kako treba. I ništa od toga joj ne pada teško.

 – Kada sam imala 13 godina moje srce je napao virus miokarditis, čime mi se srce „proširilo”. Nakon dugogodišnje borbe sa ovom teškom bolešću, u oktobru 2010. godine došlo je do velikog pogoršanja oboljenja kada mi je rečeno da je jedino rešenje za moje izlečenje transplantacija srca u inostranstvu. To je bio veliki šok za mene i moju porodicu. Budući da mi je srce radilo sa manje od 20 odsto kapaciteta, morala sam to da prihvatim i da nastavim da se borim za svoj život. Veliku podršku mi je pružila pre svega moja porodica, koja je u februaru prošle godine pokrenula akciju za prikupljanje novčanih sredstava za operaciju. Akciji su se pridružili mnogi ljudi, naša rodbina, prijatelji, kao i mnogi građani – objašnjava Marijana Ševo.

Iz iskustva ljudi koji su prošli kroz sličnu dramu, ova dvadeset petogodišnja devojka je znala šta je sve čeka na putu potrage za novim organom. Kaže da je njenoj porodici bilo jasno da je samo za stavljanje na listu za transplantaciju potrebno sakupiti dosta novca za intervenciju.

– Kada smo stupili u kontakt sa AKH klinikom u Beču, pored svih analiza koje su tražili iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, gde sam se lečila, morali smo da uplatimo i 98.000 evra za moju operaciju. Moje stanje je bilo veoma teško. Svi ljudi koji su mi bliski i koji su bdeli nada mnom, kažu da sam se hrabro držala, pa čak i u najtežim momentima. Nimalo nije bio lak put do same operacije. Htela sam da budem upućena u sve što se događa u vezi sa humanitarnom akcijom. Niko nije želeo da me opterećuje tom sumom, ali su mi isto tako obećali da će pomeriti i nebo i zemlju ako treba, jer je moj život u pitanju. Nije bilo lako iščekivati trenutke do operacije, i to mi je najteže palo – naglasila je Marijana Ševo.

Posle dosta meseci provedenih u bolnici, u oktobru 2011. zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ova devojka je stavljena na urgentnu listu za transplantaciju. Posle nekoliko dana provedenih u šok-sobi, Marijani je spasonosnog 6. novembra, usred noći, stigao telefonski poziv iz Beča. Nađeno je srce za nju! Lekari su joj objasnili da u roku od nekoliko sati treba da se krene za glavni grad Austrije.

– Oko mene su svi bili uzbuđeni te noći. Kažu da sam ja bila najopuštenija. Sa aerodroma „Nikola Tesla” krenuli smo austrijskim avionom. Operacija je počela oko 13.30 sati, a završena je oko 19.30 časova. Kada sam se probudila, mama je došla da mi kaže da je sve u redu. Prve nedelje mi je bilo dosta teško. Ali sam zato već treći dan uz pomoć fizioterapeuta ustala – i prošetala se. Mesec dana sam provela na klinici, a posle toga još dva meseca u bolničkim apartmanima u krugu klinike – dodala je naša sagovornica.

Onima koji se, nažalost, nalaze u situaciji u kojoj je ona bila, Marijana Ševo poručuje da budu jaki, da ne gube nadu i da se mole. Najvažnije je verovati u pomoć dobrih ljudi, kaže ona, jer ih ima – i to mnogo.