Budi se levica u EU

Sve oči leve evropske opcije uprte su ovih dana u Pariz, kao novi centar posustalog otpora vladajućem konzervativnom talasu. Moguća pobeda socijaliste Fransoa Olanda na predsedničkim izborima i njegov dolazak u Jelisejsku palatu, iz koje bi se sadašnji predsednik Nikola Sarkozi iselio, probudila je nadu u novi put kojim bi pošla Evropa.

Oland je pre dva dana potvrdio da će, ukoliko 6. maja (drugi krug francuskih predsedničkih izbora) uspe da dobije više glasova od Sarkozija, svakako pokrenuti inicijativu da se izmeni sporazum o fiskalnoj disciplini koji su potpisale 25 od 27 članica EU. Ideju francuskog socijaliste podržavaju Sigmar Gabrijel, predsedavajući Socijaldemokratske partije Nemačke, Alfredo Peres Rubalkaba, lider španskih socijalista, premijer Belgije Elio di Rupo, sekretar italijanske Demokratske partije Pjerluiđi Bersani...

Svi oni dolaze ili šalju svog predstavnika ovog vikenda u Pariz kako bi na forumu „Preporod Evrope”, koji organizuju različite evropske fondacije sklone strankama levog centra, utvrdili temelje nove alijanse. Progresivni blok treba, kako saznaje „Politika” iz diplomatskih krugova bliskih francuskim i španskim socijalistima, da bude protivteža „konzervativnom jednoumlju” koje u ovom trenutku prevladava Starim kontinentom.

Analitičari smatraju da će se brzo pokazati da su Angela Merkel i Dejvid Kameron pogrešili kada su, izgovarajući se prenatrpanim obavezama, odbili da prime Fransoa Olanda i time razljutili Francuze koji ne žele da se Nemačka ili Britanija mešaju u njihovo pravo da biraju svog predsednika. Sumnje u efikasnost sporazuma o fiskalnoj disciplini su, po viđenju francuskih socijalista, sve rasprostranjenije. Čak i među konzervativnim vladama, kakva je vlast španskog lidera Marijana Rahoja, počela je rasprava o pogubnim posledicama drastičnog stezanja kaiša. To će pre svega odvesti mnoge evropske zemlje u recesiju, a stotine hiljada ljudi će izgubiti posao.

Oland i njegovi istomišljenici u Italiji, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj smatraju da je neophodno naći neko drugo rešenje, s obzirom na to da ovaj sporazum još nije ratifikovan u većini zemalja EU.

Iz Brisela, međutim, kako javljaju španski mediji, funkcioner koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je „nemoguće” naknadno modifikovati sporazum „koji je potpisalo 25 članica EU”.

„Bilo bi to neozbiljno igranje”, smatra ovaj funkcioner i dodaje da u „sporazum može da se ubaci samo političko razmišljanje o potrebi da države istovremeno učine sve kako bi ostvarile ekonomski rast i zapošljavanje”.

Ali kritika duetu „Merkozi” (Angela Merkel i Nikola Sarkozi) i njihovim projektima stiže iz samog Berlina. Šef nemačkih socijaldemokrata Sigmar Gabrijel, koji će 2013. biti rival Merkelovoj na tamošnjim izborima, rekao je u intervjuu jučerašnjem „Mondu” kako je „fiskalni pakt” tek početak na putu koji treba da bude trasiran da bi Evropa izašla iz krize.

„Sporazumu nedostaje inicijativa za brže zapošljavanje i privredni rast”, dodaje nemački socijaldemokrata.

Oland upravo predlaže da se fiskalni pakt dopuni merama koje će podupreti solidarnost i aktivniju ulogu Evropske centralne banke.

„Samo stezanjem kaiša, Evropa neće moći da pronađe pravičan način za izlazak iz krize”, glasi analiza francuskog kandidata za predsednika. „To će, naprotiv, izazvati veću i težu recesiju.”

Otkako je poslednje nedelje Sarkozi krenuo u pohod za glasovima ekstremne desnice, on se po anketama izjednačio sa Fransoa Olandom, ali utakmica je nerešena samo u prvom poluvremenu. Već u drugom krugu, gde socijalista ubedljivo vodi.

Ukoliko bi uspeo da dođe na čelo Francuske, Evropa ne bi mogla da okrene leđa lideru druge ekonomije evrozone. Toga se upravo plaši Angela Merkel, a priželjkuju pojedine značajne stranke u Evropi.

Oland im je prekjuče sa francuskog Kanala dva, poručio da on nema nameru „nikoga da zastrašuje”, ali da će učiniti sve da „preusmeri Evropu”. Maj u Parizu biće ili prekretnica ili još jače učvršćivanje dosadašnjih pozicija.