Nema pobede bez „Fejsbuka"

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Suočeni sa procenama da će ovogodišnji predsednički i kongresni izbori biti veoma tesni, obe stranke na američkoj političkoj sceni, demokrate i republikanci, za „duše” birača boriće se svim sredstvima, a pogotovo novim tehnologijama.

Ankete biračkog tela koje se ovde vrše gotovo svakodnevno, iako su izbori tek 6. novembra, pokazuju da je razlika između Baraka Obame i potencijalnih rivala veoma mala. Ako to bude Mit Romni, onda je prednost aktuelnog predsednika bezmalo na nivou statističke greške – u ovom momentu 3,9 odsto, dok protiv ostalih, stoji nešto bolje: 7,9 odsto u odnosu na Rika Santoruma, 8,2 odsto prednjači Ronu Polu, dok bi Njuta Gingriča pobedio sa čak 13,8 odsto razlike.

Ovi brojevi su podložni promenama, ali ono što se neće promeniti, to je da svaka partija sigurno može da računa na „svoje” birače, one koji su ideološki pa prema tome i stranački opredeljeni, pa se kampanje neće mnogo baviti „ubeđivanjem već ubeđenih”. Plen koji je na raspolaganju demokratama i republikancima jesu takozvani „nezavisni” glasači, oni koji se opredeljuju prema ličnosti i programu.

Ali pošto ni nezavisni nisu homogena grupa, ni demografski ni po svom ekonomskom položaju, poruke njima namenjene ne mogu da budu jednoobrazne. Zbog toga oba izborna štaba, „Obama za Ameriku” i Republikanski nacionalni komitet, ove godine, mnogo više nego u prethodnim izborima, u pomoć pozivaju tehnologiju, pre svega nove metode „žetve podataka” sa društvenih mreža, a naročito iz bogatog rudnika ličnih profila kao što je društvena mreža „Fejsbuk”.

Kako piše veb-portal „Politiko”, Obamin štab, koji je i ovoga puta u Čikagu, već je uložio milione dolara u fino podešene internet poruke, koristeći podatke koje su Amerikanci sami ostavili na svojim „Fejsbuk” profilima, ali i druge izvore.

Od toga je sačinjena velika baza sa informacijama o uverenjima i sklonostima miliona potencijalnih glasača za Obamu. Pored toga, njegov štab kupuje i baze podataka firmi koje se i inače bave „internet žetvom” i čiji su klijenti u godinama koje nisu izborne marketinške kompanije, koje na taj način precizno definišu „ciljne grupe” za proizvode koje promovišu.

Među podacima koji se prikupljaju o biračima jesu i oni koje uređaje koriste za onlajn informisanje: da li su to pre svega lični kompjuteri, tableti, ili mobilni telefoni, što se takođe smatra važnim za „targetiranje”.

Demokrate su samo u januaru za usluge „servisera podataka” potrošile 601.000 dolara. Ono što su za te pare dobili, to je identifikacija birača po rasnom ili etničkom principu, ekonomskom statusu i sličnom. Republikanci su u istom mesecu za istu svrhu i na slične „dobavljače” potrošili nešto manje – 407.000 dolara.

Ove metode oba izborna štaba, a naročito Obamin, stavljaju i u donekle delikatnu situaciju, pa i neku vrstu sukoba interesa, s obzirom na sve aktuelniju temu zaštite privatnosti na internetu, za koju se poslednjih meseci upadljivo zalaže Bela kuća.

„Obama vas prati”, glasi naslov analize „Politika” o ovom problemu, u kojoj se navodi da je i u ovom slučaju reč o nekoj vrsti onlajn praćenja u stilu „Velikog brata”, s obzirom na to da ljudi koji se na ovakav način profilišu nisu za tako nešto dali svoj pristanak, a najčešće toga nisu ni svesni.

„To je različita realnost za predsednika – da koristi metode koje politički osuđuje; to je klasičan primer da jedna vlada ne praktikuje ono što propoveda”, citirao je „Politiko” Pola Stivensa, direktora nevladine organizacije za zaštitu privatnosti iz San Dijega.

Obamin štab se doduše unapred opravdao obelodanjivanjem „politike privatnosti” u kojoj se navodi da se podaci prikupljeni o pojedincima „dele sa konsultantima, drugim pružaocima usluga i volonterima”, kao i sa „kandidatima, organizacijama, grupama i drugima koji imaju slična politička gledišta, principe i ciljeve” kao i Demokratska partija.

Cilj je međutim pobediti na izborima, a ovoga puta to izgleda neće biti moguće bez „Fejsbuka” – dileme o principima mogu očigledno da se odlože za kasnije.

M. Mišić