I mozak je moguće trenirati
Фото Д. Јевремовић
Čim se „zavalila” u udobnu stolicu, devojčici su prikačili dve elektrode na ušne resice, a jednu navrh glave. Na ekranu se pojavila početna stranica kompjuterske igrice. Treba da se potrudi da usmeri strelicu na metu, ali ne sme da dotakne ni miša, ni tastaturu. Ovaj zadatak savladaće isključivo snagom svojih misli – i to samo ako bude dovoljno koncentrisana. U slučaju da joj pažnja odluta, igrica će prestati, pa onda mora sve ponovo.
– Mozak je moguće trenirati, a to potvrđuje „neurofidbek” edukativna metoda, kojom osoba može da nauči kako da razvije psihofiziološke funkcije, reši različite probleme u ponašanju i učenju, poveća sposobnosti, razvije talente... Uglavnom je namenjena deci starijoj od šest godina kod kojih je utvrđen poremećaj pažnje, hiperaktivnim ili autističnim mališanima, onima koji imaju smetnje u učenju ili mucaju, mada joj se rado podvrgavaju i odrasli, kada žele da se oslobode napetosti – objašnjava Igor Buzganović, logoped Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, u kome se već nekoliko godina primenjuje ovaj metod. Neurofidbek je bezbedan tretman, bez ikakvih štetnih efekata po zdravlje.
Osobi koja je voljna da mu se podvrgne najpre se napravi takozvani EEG snimak, na kojem se vidi koje frekvencije dominiraju u moždanim talasima.
– Detetu se daju igrice sa određenim zadacima – da ubaci loptu u koš, strelicom pogodi metu, kuglom sruši kegle, prebaci loptu sa jedne na drugu stranu klackalice... Može da je pokrene samo ako kontroliše stepen svoje koncentracije. Vremenom, zadaci postaju zahtevniji, ali i sve zanimljiviji.
Devojčice su sklonije slagalicama, dok dečaci traže sportske tipove igrica. Već posle nekoliko tretmana i roditelji i mališani su podjednako fascinirani. Prvi, jer njihova deca uspevaju da usredsređeno sede sat vremena, koliko traje seansa, a klinci zato što im uspeva da postignu zadato – ističe Buzganović.
Na seanse uglavnom dolaze školarci koji imaju smetnje u učenju, mada ima i onih koji mucaju, kao i autistične dece. Cilj metode je da trenira mozak i da se stečene veštine primenjuju u svakodnevnim aktivnostima.
– Posle desetak tretmana rezultati su vidljivi, ali je potrebno da vežbač prođe najmanje 30 do 40 seansi. Svaka traje 60 minuta i u toku nje smenjuje se pet igrica. Do sada se nije dogodilo da neko dete odbije tretman, jer kad vide da je reč o igricama odmah se obraduju – dodaje logoped instituta, podsećajući da svakog dana u kabinetu ugosti nekoliko klinaca, dok ih subotom bude desetak. Posle „časa” obično prepričaju šta su i na koji način savladali, hvale se pred roditeljima i po pravilu pitaju da li je njihov prethodnik bio bolji.
Događa se da i posle celog ciklusa bude povratnika jer, dodaje logoped, deca katkad zaborave ono što su ranije naučila.
– To ne treba da ih obeshrabri jer njihova moć koncentracije nikada neće biti manja nego pre početka svih seansi – uverava Buzganović.
Stručnjaci ipak upozoravaju da tegobe sa koncentracijom ne mogu da nestanu same od sebe. Kako objašnjava psiholog Sandra Jovanović, koja je završila i edukaciju za biofidbek i neurofidbek trenera Biofidbek asocijacije Srbije, longirudinalnim studijama pokazano je da problemi u 70 odsto slučajeva ne nestaju odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje posle puberteta.
– Bez adekvatnog tretmana, kod dece sa poremećajem pažnje postoji daleko veći rizik od neuspeha u školi, ponavljanja razreda, disciplinskih kazni... Nastavnici i sredina doživljavaju ih kao lenje, bezobrazne, nevaspitane, što u znatnoj meri utiče na njihovo samopoštovanje – ističe Jovanovićeva.
Deca koja imaju problema sa koncentracijom ne uče na isti način kao ostali vršnjaci, podseća psiholog, pa je bitno da roditelji i učitelji prepoznaju različitosti, i pomognu im da se prilagode školskom okruženju jer ako školarac doživi uspeh, želeće da se tako stalno oseća.
----------------------------------------
Dečaci češće „odsutni”
Prema svetskim istraživanjima naučnih i zdravstvenih institucija, sve je veći procenat dece kod koje je uočen manjak pažnje. U izveštajima američkih i kanadskih zdravstvenih organizacija taj procenat se sa 2,8 odsto 1990. godine popeo na pet procenata 1995.
Po novijim istraživanjima, sedam do 10 odsto dece od pete do 18. godine ima dijagnozu poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Prvi problem češće se javlja kod dečaka (3:1 u odnosu na devojčice).
----------------------------------------
Pomaže „na slovo na slovo”
I kod kuće je moguće vežbati jer postoje razne tehnike koje se mogu koristiti za popravljanje različitih veština kao što su pažnja ili učenje, ali one nisu zamena za neurofidbek trening,nego samo njegov dodatak.
– Od pomoći su igre čiji je cilj da nauče dete kako da se fokusira i radi konstruktivno u timu. Blagotvorne su i igrice „azbuka-abeceda” ili „na slovo na slovo”. Na slične načine, kroz igru i zabavu dete je moguće naučiti najrazličitijim veštinama od aktivnog učenja, organizovanja informacija ili veština pamćenja u kojima mama ili tata mogu da koriste memorijske trikove kao što surimovanje, akronimi i slično – nabraja Sandra Jovanović.
----------------------------------------
Znaci pomanjkanja koncentracije kod učenika
* ne prate na času
* ne pamte šta je zadato za domaći zadatak
* teško usvajaju novo gradivo
* često ne ponesu sve knjige ili sveske potrebne za taj nastavni dan, ili zaborave da ih iz škole donesu kući
* poljuljano samopouzdanje