Slovačka „Gorila" i revolucija banana

U moru velikih svetskih tema od spornog nuklearnog programa Irana preko krvavih sukoba u Siriji do dužničke krize koja drma jug Evrope, dešava se da u potpunosti promakne i jedna gorila. I to gorila koja razbuca jednu političku scenu samo tako što omogući da se čuje ono što svi, u principu, znaju – političari i tajkuni uvek blisko sarađuju.

Međutim, ova „dobro poznata” činjenica postaje prava politička bomba tek kada građani čuju i vide tu nimalo prefinjeni vezu političke i ekonomske elite u kojoj svi zarađuju, osim plebsa. Upravo to se dogodilo proteklih meseci kada je u Slovačkoj otkrivena afera „Gorila”, zahvaljujući kojoj je, između ostalog, bivši premijer Robert Fico prošle nedelje osvojio većinu na slovačkim parlamentarnim izborima.

Kada je prošlog oktobra pala vlada slovačke premijerke Ivete Radičove, zbog sukoba oko slovačkog učestvovanja u evropskim fondovima za spasavanje posrnulih ekonomija evrozone kao što je Grčka, izgledalo je da će „evropsko pitanje” biti ključno u opredeljivanju birača. Međutim, u decembru je izbio skandal „Gorila” nazvan po operativnim tajnim nazivom za transkripte prisluškivanih sastanaka vodećih političara i rukovodilaca slovačke finansijske kompanije „Penta”. Prema transkriptima Slovačke tajne službe (SIS), skoro sve stranke koje su bile u konzervativnoj vladi bivšeg premijera Mikulaša Dzurinde (1998-2006), koji je predsednik partije desnog centra SDKU-DS i sada odlazeći šef diplomatije, umešane su u korupciju.

Transkripti prisluškivanih razgovora, koje je zasad nepoznata osoba okačila na internet, otkrili su da su se u svojevrsnoj „sigurnoj kući” u Bratislavi sastajali suvlasnik „Pente” Jaroslav Haščak i brojni vladini zvaničnici, između ostalih, bivši ministar privrede Jirko Malčarek i šefica Nacionalnog fonda za imovinu Ana Bubenjikova. Manje-više, cela korupcionaška saga se vrti oko priče koliko miliona evra su koji političari ili stranke dobili za privatizaciju pojedinih državnih energetskih i transportnih preduzeća.

Iako je ovaj scenario poznat svim državama koje su prošle tranziciju iz socijalizma ili komunizma u kapitalizam, ceo slučaj je razbesneo slovačku javnost i izazvao svojevrsnu „revoluciju banana” u kojem je ovo voće na protestima u Bratislavi bacano na državne institucije.

Uzalud je „Penta” pretila da će tužiti one koji održavaju internet sajt na kojem su objavljeni transkripti, budući da je originalne transkripte i premijerka pronašla u vladinim arhivama. Najveću političku cenu je platila konzervativna SDKU, čiji lideri Mikulaš Dzurinda i Ivan Mikloš, se veoma često pominju u ovom dosijeu i to, za njih, u veoma neprijatnim situacijama.

Međutim, iz ove priče, čini se, niko nije izašao čistih ruku. Premda su slovački mediji proteklih meseci na naslovnim stranama i u udarnim terminima razobličavali sve detalje „Gorile”, ispostavilo se da nisu smele to da urade sve dok „tajni izvor”, koji je očigledno iz tajne službe, nije objavio dokumente na internetu.

Naime, otkriveno je da su ovi transkripti još 2009. kružili redakcijama pojedinih desnici naklonjenih političkih magazina, ali da niko nije hteo ništa od toga da objavi. Doduše, možda je na takvu odluku urednika uglednih nedeljnika uticala i činjenica da slovački sudovi medijima razrezuju poprilično visoke novčane kazne čak i za minorne greške u besprekornim istraživačkim tekstovima koji otkrivaju umešanost političara i biznismena u korupciju. Novinari su osetili da su im odvezane ruke tek kada je neko iz Slovačke tajne službe odlučio da celu priču pusti u etar.

„Gorila” je učinila da Slovačkom zavlada zgađenost nad političarima što je išlo na ruku manjim strankama kao što su partija „Obični ljudi” i „Pokret 99 odsto”. Ipak, levica je odnela apsolutnu pobedu i Fica i celu Slovačku dovela u situaciju koju su već prošle obližnja Poljska i Mađarska.

Korupcionaška afera „Rivin”, koja se ticala korupcije u donošenju zakona o radio-difuziji, zbrisala je svojevremeno socijaldemokrate sa političke scene Poljske i dovela na vlast konzervativnu braću blizance Kačinjski. I u Mađarskoj je objavljivanje snimka na kojem se čuje da tadašnji premijer Ferenc Đurčanj kaže „Lagali smo od jutra do mraka” doprinelo da apsolutnu vlast osvojio konzervativni Viktor Orban.

Međutim, u oba slučaja, borba protiv korupcije brzo je skliznula u stranu, a u prvi plan su izašle autokratske primese u vladanju premijera koji nisu morali da brinu za većinu u parlamentu. To će biti najveći izazov za slovačku levicu, istisnutu na politički vrh na talasu revolucije banana.