Sve više predloga za sever Kosova

Posle Međunarodne krizne grupe, koja je predložila da se na severu Kosova uspostavi podeljeni suverenitet između Prištine i Beograda, zatim, sve glasnijih izjava Karla Bilta, švedskog šefa diplomatije, i Erharda Buseka, bivšeg koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, da plan Martija Ahtisarija nije dovoljan, naloga Štefana Filea, evropskog komesara, kosovskom premijeru Hašimu Tačiju da radi na dugoročnoj agendi za sever, i fondacija „Karnegi Evropa” izašla je sa svojim predlogom – o regionalnoj autonomiji za sever.

Da li to sve znači da se stvara kritično jezgro za promenu stava međunarodne zajednice prema ovoj teritoriji naseljenoj Srbima? Na ovo pitanje još nema sasvim konkretnog odgovora. Ali, iz najnovijeg predloga Karnegijeve fondacije, Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, kao glavnu poruku vidi to što se „zauzima stav da treba pomoći obema stranama da izađu iz ćorsokaka u kojem su se našle i podići postojeći tehnički dijalog na viši nivo”.

„Mislim da će s formiranjem vlade punog legitimiteta, posle izbora, ključni zadatak, s naše strane, biti iskoristi ovaj zamajac koji sve više nastaje u međunarodnim krugovima i podići dijalog na politički nivo”, rekao je Todorić.

Pored toga što ocenjuje da raste broj stručnih mišljenja u istraživačkim organizacijama u vezi sa pitanjem severa, on navodi i daje Karnegi fondacija vrlo uticajna u formiranju politika u međunarodnim organizacijama. A, Štefan Lene, koji je tvorac pomenutog izveštaja te fondacije, „nije bilo ko, već veoma uvaženi poznavalac prilika na zapadnom Balkanu”.

Lene je, setimo se, bio dugogodišnji glavni opunomoćenik za Balkan bivšeg visokog zvaničnika EU Havijera Solane, učestvovao je u razgovorima oko sastavljanja Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, bio direktor Generalnog sekretarijata Saveta EU za zapadni Balkan, pa politički direktor Ministarstva inostranih poslova Austrije.

U pomenutom izveštaju Lene iznosi da treba prevazići podelu između severa i ostatka Kosova kroz razgovor za regionalnu autonomiju, zatim, omogućiti međunarodne garancije za manastire, ustanoviti sveobuhvatni okvira za saradnju između Srbije i Kosova, na osnovu nemačko-nemačkog modela, bez priznanja, kao i da se, na osnovu toga, prekine protivljenje Srbije za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.

Prema rečima Todorića, ova analiza je i podrška planu od četiri tačke predsednika Borisa Tadića. „Takođe postoje četiri tačke, doduše malo drugačije od onih s kojima je izašao predsednik Tadić, a simbolično je da se u formatu preporuka one poklapaju”, dodao je on.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, naglašava da se u Leneovim stavovima ne kaže da se Tadićev plan prihvata. Ističući da Lenea poznaje veoma dugo, da je veoma iskusan diplomata, Simić kaže da pohvala Lenea ne znači i priznanje Tadićevog plana, već se „nudi ono što se nudi”.

Ovaj naš sagovornik navodi da je „kad kažete Karnegi fondacija kao da ste rekli Međunarodna krizna grupa”, jer je njen predsednik svojevremeno bio Morton Abramovic, koji je i osnovao Međunarodnu kriznu grupu. Krajem devedesetih te dve organizacije su bile duboko umešane u pitanje jugoslovenske krize i naročito Kosova, a Abramovic je bio jedan od arhitekata bombardovanja Srbije zbog Kosova.

„Oni u ovom trenutku pokušavaju da dovrše posao koji su započeli. Pošto je očigledno otpor Srba na severu Kosova isuviše jak da bi se mogao rešiti mirnim putem, a ni primena sile nije moguća, zato što naša Srbija nije Miloševićeva Srbija, a ni odnos snaga nije onakav kakav je bio devedesetih, mislim da se izlazi sa ovim rešenjem koje predstavlja probni balon i možda će malo pomoći da se približe stavovi”. Stoga on misli da „ovaj papir treba pažljivo proučavati i ne gurati ga u stranu, kao nešto što dolazi iz jedne nevladine organizacije”.