Kralj srpskih gastarbajtera

Specijalno za Politiku 

Beč – Kultna komedija Dušana Kovačevića „Radovan Treći”, nastala u koprodukciji Novog pozorišta Vilah i Pozorišta ŠOUvinisti, i izvedena je u bečkom „Drajraum anatomi teatru” u četiri termina – 15, 16, 17. i 18 marta.

Prevodom „Radovana Trećeg” na nemački jezik, Milo Dor je neverovatno autentično uspeo da očuva duh komedije koju je, mislili smo, teško odigrati negde drugde zbog tipičnog, nama bliskog humora. Da prevod može da spase ili uništi jedno delo nepobitna je činjenica, ali isto važi i za rediteljsku interpretaciju i kasting, koji je u ovom slučaju, uspeo. Problem sa kojim se, međutim, suočava neko ko poznaje tekst Dušana Kovačevića, ali i mnogobrojne interpretacije njegove komedije, jeste posezanje za klišeima i karikiranje junaka komedije sa kojim je gledalac u ovom slučaju konfrontiran.

Besprekorno preveden tekst je u ovdašnjoj interpretaciji stavljen na nivo današnje tipične gastarbajterske komunikacije – sočne psovke i poštapalice su ostavljene na srpskom jeziku, u veoma gustoj frekvenciji. U uvodnom delu predstave, prilikom predstavljanja glavnih junaka komedije uz projekciju njihovih fotografija, svaka rečenica se završava jednim „j... ga”, a kroz predstavu ćemo doživeti i čitav niz sličnih situacija – većine sasvim nepotrebnih, jer se ni kulturološki ni jezički ne uklapaju u ovdašnji kolokvijalni govor.

Time psovke na srpskom postaju elementi gega koje ne služe ničemu drugom sem naglašavanju prostakluka glavnih protagonista komedije. Austrijancima naše psovke nisu nepoznate i pouzdano, privatno ili javno, izazivaju vesele reakcije, kao nečije glasno podrigivanje ili pad na tur. Srpske reči će se, bespotrebno, koristiti i u nekim ključnim rečenicama iz komada kao „komarci ko rode”, ali i provizorno tu ti tamo – sasvim nejasno zbog čega.

Na pitanje zbog čega se u svojoj režiji „Radovana Trećeg” koristila fragmentima srpskog jezika, Nina Gabrijel je za „Politiku” rekla:

– Moja namera je bila da glumce što više sprijateljim sa komadom jer imaju sasvim drugačija binska iskustva i nije bilo lako približiti ih tekstu. Zato sam se odlučila na to da na pojedinim mestima ostavim delove na srpskom jeziku, što je glumcima neverovatno puno pomoglo. Na taj način smo se malo više približili Balkanu.

U jezičkom treningu glumačke ekipe učestvovao je Goran David, glumac našeg porekla koji u „Radovanu Trećem” tumači ulogu Vilotića.

Klišea u predstavi ne manjka. „Radovan Treći” Nine Gabrijel – sa perikom i hajduk-Veljkovim brcima, zlatnim lancem oko vrata i u enterijeru natrpanom mustrama goveđe, leopardove i tigrove kože, pre je kralj gastarbajtera (onako kako ga vide Austrijanci) nego kralj izmeštenika, nesrećnih u velikom gradu. Njegova patnja za zavičajem se može čitati kao gastarbajterska patnja za rodnom grudom, što ne bi bila loša paralela da je dalje razvijena.

– To su sve klišei koje volimo i ovaj komad je pisan tako da se može čitati između redova. Autor se sasvim svesno kretao između različitih nivoa. Kod njega je sve prenaglašeno. Ovaj komad nije socijalna studija, već groteska – objašnjava nam Nina Gabrijel.

Groteskna je i Radovanova žena Rumenka, prikazana kao lascivna domaćica koja čitave dane provodi u negližeu i mrežastim čarapama u fotelji i na divanu, a ćerka Katica je istetovirana i maljava prilika koja više mumla nego što govori jer priča ekstremno isturene vilice.

Pored svih nabrojanih režijskih nedostataka, briljantan glumački ansambl sastavljen od Markusa Tila (Radovan), Angele Šnajder (Rumenka), Volfganga Klivane (svekar), Gorana Davida (Vilotić), Mari-Kristin Fridrih (Georgina), Korine Pum (Katica) i Georga Draoša pokazao se dorastao svome zadatku.