Drž"te rasistu!

Sa zadrškom od sedam dana, stavljen sam pred streljački stroj Ju-Rom centra i Koalicije za pristup pravdi. Na adrese mnogobrojnih redakcija širom multietničke Srbije razaslata je presuda: Ozren Milanović je rasista, drž’te ga, razapnite ga... Kriv je, a kao dokazni materijal im je poslužio komentar u „Politici” pod naslovom „Samo su lopovi revnosni”, objavljen 13.marta ove godine. Šta me je to izvelo pred preki sud ovih udruženih nevladinih organizacija i udruženja?

Pišući o sve brojnijim i krajnje onespokojavajućim krađama bakarnih kablova, šahtova, bista, spomenika i neprocesuiranju onih koji to rade, izneo sam ono što i vrapci znaju: (sledi citat) „Kradljivci ove ’robe’ su gotovo po pravilu, otvoreno treba reći, romske nacionalnosti. Sudijska ’bolećivost’ može da se nasluti: oglasiće se neka NVO ili ’faktor’ koji štiti njihova manjinska prava i ’prozvaće’ sudiju. Činjenica je da je ova nacionalna manjina u veoma teškoj materijalnoj situaciji, da živi u bedi, ali i da se ogromna sredstva troše na njihovu ’inkluziju’, što im ne daje za pravo da imaju popust pred boginjom pravde...”

I da ne ponavljam i pozivam se na vrapce (jer mogu i neki zaštitnici prava ptica da me proglase mrziteljem istih...), pojasniću: zna se, javna je tajna, gotovo niko od kradljivaca ovih, samo na oko sekundarnih, sirovina nije pred sudovima Srbije osuđen ni minimalnom kaznom.

Zašto, odgovorio sam, jasno i otvoreno, po cenu pretpostavljenih niskih udaraca.

U Evropi, koja nas je kandidovala da nas prigrli, ako iz iste grupacije dolazi velika većina počinilaca istog krivičnog dela i ako se to krivično delo ponavlja iz dana u dan onda je najnormalnija stvar da novinar alarmira javnost, sa ciljem da se pomogne toj grupi. A nije pomoć da se ćuti o tome šta oni rade, da se posredno pritiskaju sudije da ne sude kradljivce, da se ne traži od administracije da zatvara divlje otpade, da se ne traži sankcionisanje otkupljivača ukradenih predmeta...

Nije ljudsko pravo da se krade, kao što nije ničije pravo da bilo koga zbog njegove pripadnosti jednoj etničkoj grupi mrzi, zlostavlja, vređa, fizički ugrožava. Nekažnjavanje generiše kriminal, i kada je u pitanju krađa i kada je reč o mržnji i zlostavljanju „drugog”. Moji tužioci ne govore o krađi, a meni podmeću mržnju. Da li to znači da NVO misle da je normalno da neko umre jer nije mogao telefonom da pozove hitnu pomoć, ili da se, ne daj Bože, sudare vozovi...

I umesto, kao što rekoh u uvodniku, da smo svi jednaki pred licem pravde, ovi napadači orkestriranom galamom na mene, dokazali su baš tu tezu – da nismo jednaki. Oni su više! Oni su, forenzičari, sudski veštaci i delioci pravde.

Juče me je javno, na stranicama ovog lista, gospodin Osman Balić, direktor Ju-Rom centra, uz gomilu uvreda, prekora i čudnih poređenja, optužio da sam ja inspirator gaženja dvojice dečaka u Batajnici koji su skupljali kartone u rano jutro.

Umesto odgovora gospodinu Baliću, pitao bih i njega i njegove saigrače, šta su oni kao zaštitnici ljudskih prava, i u ovom slučaju branioci romske populacije, učinili da ti dečaci idu jutrom u školu, umesto da zaviruju u kontejnere. Šta su učinili da zbog krađe PTT kablova hiljade građana ne ostaju bez telefonskih veza – a to znači i bez poziva hitnoj pomoći i vatrogascima, da ne ostaju bez vozova –a to znači bez posla, bez bista i nadgrobnih ploča –a to znači bez uspomena i prošlosti.

Ko će silnim firmama da nadoknadi štetu kad ostanu tri dana bez komunikacije sa svetom zbog pedeset metara kabla koji ti sitni kradljivci prodaju za pet hiljada dinara. Takvo stanje se ni u jednom demokratskom sistemu ne toleriše. Ali to je tužiocima manja briga od hvatanja rasista.

Šta su te udružene NVO učinile na edukaciji i socijalnoj inkluziji tih istih, kako ih zovu, obespravljenih? Moji tužioci su graknuli ne bi li opravdali sopstveno postojanje. Ujedno su pokušali da mi uskrate novinarsko pravo da ukažem na to da upravo oni, baš takvom povikom, odvraćaju sudije da ne sude lopovima za takve krađe, usko gledano –sitne, ali po štetama sve krupnije i krupnije. Pozivaju se i na kodeks novinara Srbije, a oni ga krše upravo hajkom na „Politiku” i mene, jer nismo na njihovoj „liniji”. Probali su da me i ličnim uvredama i plasiranjem neistina, optuže za rasnu diskriminaciju. Nijedan dokaz nisu izneli. Na njihovo saopštenje svim medijima, velika većina čitalaca na mnogim veb-sajtovima reagovala je krajnje negativno –na njihov račun. Tražile su te NVO i da im se „izvinem” (u vazduh, valjda...), što je teško i mnogo mlađima od mene, ali neću ni da im se –izvinim. Oni će meni jer su, ciljajući metu, omašili mene –a pogodili sebe.

Motive oniznaju, ali ih kriju. Gađali su dimnim bombama i ćorcima ne bi li sakrili „sitnu” činjenicu da lepo i veoma pristojno žive, za razliku od onih koje pokušavaju da brane od mene.

Jedno je samo tačno, nisu pronašli rasistu, moraju dalje da traže... I da dokažu, pobogu, da nešto rade!