„Magnum crimen", ipak, putuje u svet

Povodom prašine koja se digla oko knjige „Magnum crimen”, objavljene daleke 1948. godine u Zagrebu, čije se novo izdanje pojavilo nedavno na engleskom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Gambit” iz Jagodine, sa dva, do sada neobjavljivana poglavlja, dobili smo saopštenje Izvršnog odbora SANU u kojem se, doslovce, kaže: „Radom Biblioteke SANU rukovodi upravnik. Na osnovu člana 61. tačka 2. Statuta SANU, Izvršni odbor SANU je zaključio, uz konsultaciju s upravnikom Biblioteke SANU, dopisnim članom Mirom Vuksanovićem, da knjigu Viktora Novaka ’Magnum crimen’ ne šalje u razmenu s obzirom na to da Biblioteka SANU razmenjuje samo izdanja akademije”.

Miro Vuksanović nam je samo kratko rekao: „Ne želim da komentarišem stav Izvršnog odbora SANU, jer ga nisam video. Spreman sam naknadno da razgovaramo o radu Biblioteke SANU i njenim problemima”.

Od Biblioteke SANU očekivalo se da, kao i mnogo puta do sada, ovako značajnu knjigu, za istinu o Srbiji, kroz redovnu razmenu pošalje u svet, bibliotekama, institutima, univerzitetima, stručnoj i naučnoj javnosti. Izvršni odbor SANU: predsednik Nikola Hajdin, potpredsednici Ljubiša Rakić i Nikola Tasić, i generalni sekretar Dimitrije Stefanović, doneli su odluku da „Magnum crimen” ne ide u redovnu razmenu. Odluku je za naš list pojasnio akademik Nikola Hajdin, koji je rekao da SANU nije izdavač knjige „Magnum crimen” i da nije u obavezi da je distribuira po svetu. Biblioteka SANU je u obavezi da distribuira samo svoja izdanja.

To, kaže akademik Vasilije Krestić, ranije nije bila praksa. Njegovu knjigu „History of the Serbia in Croatia and Slavonia 1848–1914” (Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji), koju je preveo Boško Milosavljević, Biblioteka SANU poslala je na oko 350 adresa u svet. Prevod knjige, osam hiljada nemačkih maraka, platio je jedan bogati Srbin, a štampanje Ministarstvo nauke. Dušan Kanazir, bio je, u tom trenutku, predsednik SANU, i predsednik Ministarstva nauke. Knjigu je objavio BIGZ, 1997. godine. Godinu dana kasnije, u svet je, na isti način, razaslata i Krestićeva knjiga „Through genocide to a greater Croatia” (Genocidom do velike Hrvatske), koju je preveo Boško Milosavljević, a objavio, takođe, BIGZ. Ovu knjigu objavila je i izdavačka kuća „L’až d’om” Vladimira Dimitrijevića, na francuskom. Obe knjige su u Srbiji imale više izdanja. Kako je bilo u vreme Dušana Kanazira (1981–1984), bilo je i u vreme Aleksandra Despića (1994–1998) i Dejana Medakovića (1999–2003).

Deo tiraža ovih njegovih knjiga, kaže Krestić, i dalje je u magacinu, i Biblioteka SANU ga može koristiti u razmeni. Krestić dodaje da u razmenu idu i knjige raznih instituta SANU, što nisu, strogo gledano, izdanja SANU. Preko Biblioteke SANU išle su, u razmenu, i neke knjige naših poznatih pisaca. U Salonu SANU, ako bismo terali mak na konac, mogu se predstavljati samo knjige čiji je izdavač – SANU. Bili smo svedoci, više puta, da su u Salonu SANU predstavljane knjige akademika, koje nije objavila SANU.

Pitamo akademika Krestića da li će „Magnum crimen” zaista završiti na nekom otpadu, kako je rekao u razgovoru za „Politiku”, s obzirom na to da su se neki naši čitaoci javljali sa zanimljivim idejama o, recimo, objavljivanju elektronskog izdanja. Ima raznih predloga, kaže nam Krestić. Jedan čitalac je predložio da se „Magnum crimen”, u svet pošalje posredstvom Srpske pravoslavne crkve, a u celoj priči može da pomogne i Ministarstvo spoljnih poslova, mada bi bilo mnogo bolje da su knjige u svet otišle s pečatom SANU.

Knjiga „Magnum crimen” – Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (magnum crimen – veliki zločin), da podsetimo, govori o razvoju klerikalizma u Hrvatskoj od kraja 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Autor je Viktor Novak (1889–1977), hrvatski rimokatolički sveštenik i profesor Univerziteta u Beogradu, šef Istorijskog instituta SANU i počasni člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Na 1.119 stranica, u 18 poglavlja, predstavljen je razvoj klerikalizma u Hrvatskoj od početka 20 veka (od održavanja Svehrvatskog katoličkog kongresa u Zagrebu 1900. godine) do kraja Drugog svetskog rata. Odmah po izlasku iz štampe, vatikanska kurija je anatemisala knjigu i stavila je na Index librorum prohibitorum (Spisak zabranjenih knjiga).

Novak je nameravao da napiše trilogiju, koju bi još činila i dela: „Magnum tempus” i „Magnum sacerdos” (prvi i drugi tom). Ali, pošto je, 1941. godine, odmah posle raspada Kraljevine Jugoslavije, Gestapo uhapsio Novaka, zbog straha od novog hapšenja i mogućih posledica, autor je uništio sav sakupljeni materijal. Zamišljenoj trilogiji vratio se tek posle oslobođenja Beograda, oktobra 1944. godine, tako što je počeo da piše njen treći deo – „Magnum crimen”.

Novo izdanje knjige „Magnum crimen”, zahvaljujući dobrotvoru, bogatom Hercegovcu, školskom drugu Milorada Ekmečića, koji je uložio 80.000 evra, pojavilo se nedavno s predgovorom akademika Vasilija Krestića, i pogovorom akademika Milorada Ekmečića, na engleskom jeziku. Naš čovek, koji živi u inostranstvu, želeo je da učini nešto dobro za svoj narod, sada kada je Hrvatska podigla optužnicu i protiv Srbije za genocid, kako bi se svet obavestio o ustaškim zločinima nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata, u takozvanoj NDH.

Akademik Vasilije Krestić, u rukopisnoj zaostavštini akademika Novaka, koja se nalazi u Arhivu SANU, našao je dva poglavlja, koja su izostavljana iz dosadašnjih izdanja knjige „Magnum crimen”, na zahtev komunističkih rukovodilaca Vladimira Bakarića i Maksa Baće, jer se u njima otkriva pogubna delatnost hrvatske rimokatoličke crkve, pre izbijanja Drugog svetskog rata.