Nemate razloga za pesimizam

Sve reforme koje mogu da ubrzaju proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, treba da budu visoko na listi prioriteta nove vlade, kaže u razgovoru za „Politiku” Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Aziju. Za zemlje kao što je Srbija, taj proces je veoma snažan impuls za ekonomski rast, dodaje. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je najveći napredak u reformama ostvaren od trenutka dobijanja statusa kandidata pa do članstva u Evropskoj uniji. Zato je, uprkos nekim pesimističnim procenama, ubeđen da će sledećih 10 godina najverovatnije biti vreme najvećeg napretka za Srbiju. 

– Proces prudruživanja uvek pomaže, naročito na stepeniku na kome se Srbija sada nalazi. Evropska unija obezbeđuje veći stepen discipline u primeni reformi pre nego što zemlja postane njena članica. Jer, jednom kad se pridružite Evropskoj uniji tu je institucionalno prilagođavanje zasnovano na dogovoru svih zeljama članica o tome koje konkretne mere treba primeniti – objašnjava i dodaje da nema lakih i brzih reformi.

Indermit Gil je u Svetskoj banci angažovan još od 1993. godine. Svoju profesionalnu biografiju ispisao je radeći od Istoče Azije i Pacifika do Južne Amerike i Kariba. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Delhiju u Indiji, a doktorirao na Univerzitetu u Čikagu.

Ubeđen je da nema razloga za pesimizam zato što glavnim srpskim trgovinskim partnerima ne ide baš najbolje.

– Evropa je međusobno povezana i Srbija ne treba da bude toliko zabrinuta, jer jednom delu zemalja ne ide baš najbolje. Vaša zemlja će naći nove partnere kojima će prodati svoju robu. Ako se oporavak u Italiji ne pokrene, a ja sam prilično optimističan kada je o toj zemlji reč, postoje delovi Evrope u kojima ima ekonomskog rasta – kazao je Gil.

Kaže i to da ne prihvata ocene da je Evropa u krizi, samo zašto što jedan deo zemalja ima probleme. Iskreno priznaje kako je nedavno svoj prijatelju iz Amerike pokušao to i da dokaže.
– Poimence sam mu nabrojao nekoliko zemalja i pitao ga da li njima dobro ide. Odgovor je bio pozitivan za Švedsku, Finsku, Poljsku, Nemačku, Slovačku, Češku, Austiriju i mnoge druge ekonomije, pokušavao je da objasni da stari kontinent neopravdano bije glas da je u problemu.
Ipak, kada je o Srbiji reč, postoje najmanje tri razloga za zabrinutost. Prvi je javna potrošnja. Dostigli smo oko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što naše društvo stvara. Kaže da se crvene lampice pale u onim zemljama u kojima javna potrošnja prelazi 40 odsto.

– Nije 40 neka magična brojka. Ali postoji bliska veza između te činjenice i niskog rasta. I to je nešto na šta Srbija mora da obrati pažnju – upozorava naš sagovornik.

Dodaje i da je struktura potrošnje vrlo važna. Kad zemlja troši više od 10 odsto BDP-a na socijalnu zaštitu i penzije onda to znači da mnogo manje novca ostaje za neke druge važne stvari, kao što su obrazovanje i kapitalna ulaganja, na primer. Pri tom, napominje da se u krizi mora voditi i računa o socijalno najugroženijim slojevima stanovništva. Pitanje je da li se novac koji je njima namenjen najbolje raspoređuje i da li ga zaista dobijaju oni kojima je najviše potreban.

I kada je o uslovima za poslovanje reč, našem sagovorniku se čini da je Srbija možda prespavala poslednjih nekoliko godina, jer na listi Svetske banke o uslovima poslovanja Srbija se nalazi na 92. mestu. Makedonija, na primer, je sedamdeset mesta ispred nas. „Uradite neke od stvari koje su već uradile vaše komšije”, poručuje.

Uveren je da u okruženju ima mnogo zemalja koje će tek pokazati šta sve umeju.

– Srbija je jedna od njih. Dajte sebi šansu. Nemate razloga za pesimizam – napominje.
Razgovor završava priznanjem da ima i neke privatne razloge zbog kojih toliko veruje u našu zemlju. Kad je bio dete, u Indiji se, kaže na Jugoslaviju gledalo kao na zemlju prosperiteta.

– A onda smo na njenim prostorima videli slike rata. A rat smo dotad uglavnom viđali u nerazvijenim zemljama. To je za nas bilo nespojivo. Prosperitet i rat nisu nikada išli zajedno – poručio je Indermit Gil.