Cenkanje oko recepata za lekove

Da je prošlog juna doktorki u Domu zdravlja Novi Beograd, koja je na sebe preuzela i posao kolega koji su otišli na godišnje odmore, neko rekao da će u martu ove godine platiti kaznu od 33.000 dinara za svoju marljivost – ne bi mu verovala. Primila je tada svakog pacijenta koji se na nešto žalio, bunio… Izlazila poslednja iz ambulante… Samo tog juna primila je 940 pacijenata i napisala oko 3.000 recepata. E, baš ti recepti su joj umalo „došli glave”. Kada su u ovaj beogradski dom zdravlja stigli kontrolori Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kompjuter je nepogrešivo baš ovu doktorku označio kao primer nekoga ko je svojim pečatom overio najviše recepata na teret RFZO. Onda se, međutim, ispostavilo da je doktorka neke recepte napisala mimo svoje specijalnosti i kriterijuma za racionalno propisivanje lekova.

Ova doktorka nije jedina: novac Fondu moraju da vrate još 874 njene kolege – i naravno da se bune. Najviše zato što lekari u bolnicama i na klinikama ne čitaju pravilnike, nego pacijentima „širokom rukom” dele lekove. Kao po pravilu, to budu bolji, noviji, skuplji lekovi, vrlo često nametnuti od strane farmaceutskih kompanija… Pacijenti se sa izveštajima specijalista onda vraćaju u domove zdravlja da im izabrani lekari te lekove napišu na recept. Tu nastaje problem: ispostavi se da mnogo toga što je specijalista u izveštaju preporučio budu lekovi koji ili ne „idu” na recept ili mogu na recept – ali uz doplatu iz džepa pacijenta. Pacijenti se, s pravom, naljute – na sistem, državu, lekare, ali ne i na njihove kolege specijaliste kojima građani više veruju. Direktor RFZO kategorično kaže da lekarima specijalistima na sekundarnom i tercijarnom nivou ne može da se vrati pravo da sami pišu recepte, ali najavljuje da bi ubuduće i njih mogla stići novčana sankcija zbog neracionalne upotrebe lekova.

U ovom „vrzinom kolu” ipak najveću cenu plaćaju građani, koji se, prvo, šetaju od lekara iz doma zdravlja do specijaliste u kliničkom centru, a onda i bukvalno cenkaju oko pisanja određenog leka na recept. Poseban problem je vreme godišnjih odmora kada je teško dobiti termin kod doktora koji nije vaš „izabrani”, što mnogo puta znači odlazak u privatnu apoteku po lekove koji su nam potrebni.

 „Zašto samo jedna kutija”, „zašto moram da platim učešće” – sve su češća pitanja kojima su zasuti doktori u domovima zdravlja. Iako nas nadležni ubeđuju da nema nikakvog „stezanja kaiša” zbog besparice u kasi RFZO i da ne dobijamo najjevtinije lekove, mnogi ne misle tako, naročito ako su navikli da iz državne apoteke izlaze sa punom kesom lekova, pelena, vitamina… A to vreme je, kako god se rasplete priča o strogoj kontroli izdavanja recepata za lekove – prošlost.