Dokumentarac o Sonji Savić

Bila sam srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja, govorila je glumica Sonja Savić, o kojoj je Dragana Kanjevac snimila dokumentarni film „Sonja”, kojim će 30. marta početi 59. festival kratkog metra. Kao dugogodišnji TV novinar i publicista iz oblasti kulture i medija, i filozof po obrazovanju, Dragana vidi Sonju kao „čudo od deteta, zvezdu kinematografije SFRJ, seks simbol, urbanu ikonu generacije osamdesetih i borca protiv establišmenta”.

Dok privodi kraju film čijom će projekcijom početi novo izdanje najstarijeg festivala u Srbiji, autorkadodaje da je glumica „izgledala, govorila i mislila drugačije od ostalih, kao autentična pojava u našoj kulturi”.

– Moj motiv nije bio da snimim film o značajnim ljudima kojih nema. Motiv je bila samo Sonja. Poznavala sam je i njena smrt me je emotivno pogodila, tako da su u filmu spojeni lični i opšti motiv. Ideja mi je bila da ton filma ne bude opor, već da priča o Sonji ima duha, bude lucidna. Nisam želela patetičnost, niti da gajim kult o Sonji koji već postoji – ističe Dragana Kanjevac, inače autorka dokumentarca „Njujork: šest sati ranije” o Beograđanima u Njujorku, i seća se Sonjinog duha:

– Kada je prolazila Njegoševom ulicom, u kojoj je stanovala, prišla bi stolu u nekom od poznatih kafića i rekla: „Je li, svila se nosi, ima se? Koliko je sati, je l’radno vreme? Pije se kafica, puše se dobre cigarete?”. Njeno buntovništvo, donkihotizam, izražavanje stava na ličnu štetu, revolucionarnost i libertestvo su mi u glavi kada se ona spomene. Bila je stroga, često surova. Mrzila je glupost i prosečnost, hod uprazno.

Od Dramske grupe Radio Beograda, preko studija na FDU, Sonja je bila predvodnik generacije koja je donela promene u pristupu glumi u Srbiji. Zanimalo ju je brisanje razlike između umetnosti i života, i ideja glumca kao filozofa i akrobate. Osvojila je na prečac kinematografiju SFRJ osamdesetih, i snimila filmove po kojima je danas pamte i citiraju – njena Dečka iz „Šećerne vodice”, Una iz istoimenog filma ili Marta iz „Mi nismo anđeli”, ušle su u srpsku urbanu usmenu književnost.

– Akcenat filma je na celovitosti njene ličnosti i karakteru, a njena gluma je materijal za zaseban film. Bez obzira što je Sonja svoju glumačku profesiju sa velikom ogorčenjem stavljala u drugi plan, ona se ozbiljno bavila glumom. Njeno filmsko i filozofsko obrazovanje je bilo beskrajno, i još kao mlada imala je izgrađen umetnički stav o glumi. Dosta se bavila jezikom i govorom. Rade Šerbedžija u filmu priznaje da je o filmskoj glumi počeo da uči od nje, i koristi termin „metod Sonje Savić” – kaže rediteljka, i citira reči Dragana Nikolića: „Klinci misle da je gluma kada si neko drugi, a Sonja je govorila da je gluma kada si svoj”.

Inače, u dokumentarnom filmu „Sonja” o glumici govore: Zoran Kostić Cane, Milutin Petrović, Svetislav Goncić, Jovan Jovanović, Nebojša Pajkić, Dušan Kovačević, Miša Radivojević, Stanko Crnobrnja...

Kada je građanski rat u SFRJ zaustavio njenu generaciju, Sonja je javno osudila rat i lidere, i posvetila se režiji eksperimentalnih filmova i multimedijalnom teatru u okviru trupe „Supernaut”.

– Na projekcijama njenih autorskih filmova „Šarlo te gleda”, „Supernaut”, „Superstvarnost”, „Plej” i „Čekajući Godoa” okupljala je mladu publiku koja nije znala njene replike iz „Šećerne vodice”. Njena hrabrost i beskompromisnost u ovom potklobučenom društvu i ravnodušnom svetu osvajala je mlade.

Posle 2000. Sonja Savić je ostvarila značajne uloge u filmovima „Hleb i mleko” i „Od groba do groba” slovenačkog reditelja Jana Cvitkoviča, a u isto vreme trajala je njena pobuna protiv društvenih stega u demokratskim rukavicama, ali i lična drama ogorčenja i izolacije – preminula je 23. septembra 2008. u 47. godini.

– Nisam želela da tragam za osećanjem griže savesti i to niko ne oseća od mojih sagovornika. Ali filmom provejava moguća odgovornost društva za njenu sudbinu. Neki sagovornici pominju da bi sve bilo drugačije da je živela u uređenoj zemlji. Da naše društvo zna da neguje svoje najviše vrednosti i najizvrsnije ljude, njegova perspektiva bi bila bolja.

Film obiluje i Sonjinim izjavama i ispovestima, uz obimnu arhivsku građu, poput Draganinog intervjua sa Sonjom za Art kanal 1993. godine, intervjua Gorana Gocića sa glumicom na Radio Sajmu 2003, kao i audio snimak intervjua Nedeljka Despotovića za „Politiku” povodom Sonjinog jubileja – tri decenije rada.

.............

Posle filma – moguć serijal

Za potrebe filma, Dragana Kanjevac je snimila mnogo sati materijala, a ako bude finansijske podrške film će prerasti u serijal u kojem će, kako kaže autorka, biti mesta i za obilje zanimljivih detalja poput Sonjinog svedočenja o farbanju peškira za potrebe filma „Davitelj protiv davitelja”, fami o njenom nedolasku na Pulski festival da primi „Zlatnu arenu”, ili kako je podgorička publika pozdravila Sonjin prekid predstave.