Zauvek zbogom čaši

Dobrotvorna organizacija Anonimni alkoholičari (osnovana u SAD, 1936. godine) odnedavno deluje i u Beogradu. Zaslužan za to je gospodin Piter, sredovečan Englez, psihoterapeut, odlučan čovek ozaren radošću, koji je namerio da pomogne i našim ljudima rešenim da čaši zauvek kažu "zbogom". U Srbiji je 30. novembra prošle godine održan prvi sastanak Anonimnih alkoholičara na srpskom jeziku. Do tada je radila samo jedna grupa stranaca koji borave ovde i to na engleskom jeziku. Osnovni princip rada je anonimnost, a najvažnija je snažna želja čoveka da ostavi piće i da mu se nikad više ne vrati, kao i da poštuje propisani program. Gospodin Piter je "alkoholičar u oporavku" koji već 20 godina ne pije. Svoju odluku opisuje slikovito: "To je kao kada skijaš stane na skije i uputi se nizbrdo snežnom padinom. U početku mu je lepo, uživa u svom iskustvu, ali ima vremena da razmisli kada se pred njim ukaže provalija. Ne može ni levo ni desno, ali može da stane. Samo od njega zavisi šta će izabrati..." Obrazlaže svoj izbor: "Čovek će trajno sačuvati zdravlje samo ako aktivno prenosi sopstvena iskustva drugima. Prema tome, cilj mojih aktivnosti u Beogradu je veoma sebičan. Prenošenje iskustava anonimnih alkoholičara je deo moje lične terapije koja se delom sastoji i od pomaganja drugim alkoholičarima."

Nataša Nikolić, koordinator organizacije, kaže da su se obraćali na više adresa s molbom da im se ustupi neki prostor za rad, ali (uz sve razumevanje) nisu još dobili nijedan potvrdan odgovor. "U svetu je uobičajeno da ustanove za mentalno zdravlje ustupaju prostorije Anonimnim alkoholičarima. U Americi, recimo, ako neko pijan načini saobraćajni udes, sud mu nalaže i terapiju u ovoj organizaciji..."

Sada se sastaju u prostorijama koje im je ustupila Katolička crkva ili u stanu nekih od članova. Ovih dana na internetu izlazi njihov sajt. Članovi nemaju obavezu da dolaze. Ovo nije porodična terapija, jer nekima ne odgovara prisustvo članova porodice. Nema nikakvih papira, zapisnika, prinude, svako se može predstaviti drugim imenom, ništa se ne uslovljava i članovima ne zamera. Počelo je uz pomoć radio-stanice 202, u noćnoj emisiji za lečenje bolesti zavisnosti. Grupa već sada ima dovoljno članova za rad. Svako ima svog "mentora", duhovnog oca koji ga vodi do konačnog cilja. Gospodin Piter kaže da mu nije jasno "zašto se u Srbiji gde ima toliko obrazovanih ljudi još toliko krije sopstveni alkoholizam. Radije će neko da se prepusti bolesti i umre nego što će sebi i drugima priznati da je alkoholičar." Pozdravlja nedavnu javnu izjavu poznatog beogradskog glumca koji je u emisiji Avalski toranj (RTS) otvoreno rekao: "Ja sam alkoholičar." To je prvi korak.

Inače, na putu izlečenja se mora preći 12 koraka i poštovati 12 tradicija Anonimnih alkoholičara.

U ugovoru koji budući članovi prihvataju piše: "Anonimni alkoholičari su zajednica muškaraca i žena koji međusobno razmenjuju iskustva, snagu i nadu sa ciljem da reše zajednički problem... Jedini uslov je želja da se prestane sa pićem. Članarina se ne naplaćuje, mi se sami finansiramo sopstvenim prilozima. Anonimni alkoholičari  nemaju veze ni sa jednom sektom, skupinom, političkom ili drugom organizacijom i institucijom; ne žele da učestvuju u javnim raspravama, ne podržavaju nikakve ciljeve niti im se suprotstavljaju."

Korak 12: "Nakon duhovnog buđenja koje smo postigli kao rezultat svih ovih koraka, trudimo se da prenesemo poruku drugima i rukovodimo se ovim načelima u svim područjima našeg života. U 12 tradicija pod brojem sedam piše: ’Svaka grupa treba da u potpunosti izdržava samu sebe, odbijajući bilo kakve priloge spolja.’ Pod brojem osam: ’Anonimni alkoholičari treba da ostanu neprofesionalni, iako u našim uslužnim centrima mogu da rade profesionalci.’ Pod brojem 11: ’Naši odnosi s javnošću više se temelje na privlačenju, manje na promociji. Uvek moramo da zadržimo ličnu anonimnost u štampi, radiju i na filmu...’"

Otud ne znamo puno ime i prezime gospodina Pitera, ali znamo da to što radi jeste dobro, ako bar neko ostvari cilj iz njihovih Obećanja: "Doživećemo slobodu i novu sreću... Razumećemo šta je to spokoj i saznaćemo šta je to mir... Prestaćemo da budemo sebični i brinućemo o drugim ljudima. Nećemo više tražiti sami sebe... Izgubićemo strah od ljudi i finansijske nesigurnosti..."

Kažu da je oko dva miliona ljudi na svetu pronašlo ovaj put. Kako će biti u Srbiji?

--------------------------------------------------------------------------

Samo danas

Milioni ljudi od Njujorka do Beograda slede put Anonimnih alkoholičara ka spasenju od treće (po broju obolelih) bolesti savremenog čovečanstva. U Srbiji ima oko 250.000 zavisnika od alkohola, ne računajući one za koje se ne zna. Gospodin Piter upozorava na zabrinjavajući podatak iz Svetske zdravstvene organizacije: "Srbija daleko prednjači u broju mladih alkoholičara." Zato i njima, kao i svima koji to žele da čuju, poručuje: "Svaki dan izgovorite rečenicu: "Samo danas neću".