Trinaest godina od napada NATO snaga

24. 03. 2012. 09:34

BEOGRAD – Danas se navršava 13 godina od kada su počeli vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, u kojima je za 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestali.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii.

Odluka o agresiji na tadašnju SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi „Moderno ratovanje” napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Porušeni mostovi u Ostružnici kod Beograda (Foto Arhiva Politike)

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

---------------------------------------------------

U Nišu odata pošta žrtvama bombardovanja NATO snaga

NIŠ – Polaganjem venacana na spomen obeležja danas je odata pošta žrtvama bombardovanja NATO snaga 1999. godine u Nišu, gde je za 78 dana vazdušne kampanje poginulo 56 ljudi, a više od 200 ranjeno.

Vence je na spomen obeležja ispred Univerziteta u Nišu položila rodbina stradalih, delegacije grada i gradske opštine Crveni krst, Vojske Srbije, Policijske uprave, Nišavskog upravnog okruga, delegacije udruženja ratnih veterana, organizacija za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, rezervnih vojnih starešina.

Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u Kasarni „Mija Stanimirović” pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima vojske.

Sirene koje su označavale dolazak aviona NATO oglasile su se u gradu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušne kampanje, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha, za 78 dana bombardovanja, 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Tokom vazdušne kampanje poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa, 8 grafitnih projektila.

Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Samo 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi poginulo je 15 Nišlija, a više desetina ranjeno. Gađana je Gradska pijaca, kvart pored zgarde Banovine gde se nalazi Univerzitet u Nišu, Klinički centar sa okolinom i Čair.

Niš je zasut kasetnim bombama ponovo 12. maja 1999. godine, tog dana nije bilo stradalih, ali su kasnije ljudi ginuli od zaostalih „žutih ubica”.

---------------------------------------------------

(Foto Tanjug)

Đilas odao poštu poginulim radnicima RTS

BEOGRAD – Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je danas, na 13. godišnjicu početka bombardovanja Srbije, cveće i upalio sveće na spomenik poginulim radnicima RTS, uz poruku da se porodicama nastradalih i javnosti duguje istina o tome ko je naredio da oni ostanu u zgradi RTS.

Polaganjem cveća i paljenjem sveća poginulim radnicima RTS poštu su odali i direktor RTS Aleksandar Tijanić, njihove porodice, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.

„Svi mi porodicama nastradalih i javnosti dugujemo da uradimo sve da se istina otkrije do kraja i da se, kao što znamo ko je bombardovao, sazna ko je naredio da ovi ljudi ostanu ovde i na neki način budu žrtve”, rekao je Đilas, odajući poštu poginulima kod Spomenika „Zašto” u Aberdarevoj ulici.

Đilas je, uz napomenu da je u bombardovanju Srbije stradalo nekoliko hiljada ljudi, rekao da je bombardovanje zgrade RTS događaj o kome se ni dan danas ne znaju potpuni podaci i kako se to desilo.

„Znamo ko je bombardovao, ali ni dan danas ne znamo odgovorne za to što su ovi ljudi, čija imena vidite i godine u kojima su poginuli, bili u ovoj zgradi i što su stradali”, istakao je gradonačelnik Beograda.

Majka jednog od poginulih, Žanka Stojanović, rekla je da je „krivac” za stradanje njenog sina i ostalih 15 radnika RTS tadašnji Vrhovni savet odbrane koji je „znao” da će zgrada RTS biti gađana.

---------------------------------------------------

Dragan Šutanovac i Boris Tadić u Aleksincu (Foto Tanjug)

Venci na spomen obeležje žrtvama bombardovanja u Aleksincu

ALEKSINAC – Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas u Aleksincu venac na Spomen obeležje žrtvama bombardovanja u kojem poginuo veliki broj civila.

Povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju vence su položili ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.

Komemoraciji je prisustvovao veliki broj građana Aleksinca, kao i Vojske Srbije, garde i kadeta Vojne akademije.

Aleksinac, gradić sa 17.000 stanovnika u dolini Južne Morave, 5. aprila 1999. u 21.35 avijacija NATO gađala je sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar mesta, i u tom napadu poginulo je 11 a ranjeno 50 građana.

Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, među kojima i konfekcija „Morava” i „Betonjerka”, dom zdravlja, autobuska stanica, niz privrednih i poslovnih objekata.

Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića.

Bio je to trinaesti dan od početka vojne intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.

Predstavnici NATO u Briselu su svetskoj javnosti ovaj zločin pravdali „tehničkom greškom”, tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: „Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta”.

Aleksinac je u proleće 1999. godine bombardovan u više navrata.

U bombardovanju 28. marta poginulo je četvoro ljudi. Grad je sa desetak bombi gađan i odmah posle ponoći 28. maja kada je poginulo troje građana, a 20 ranjeno. Srušeno je deset kuća i zgrada, a oko 30 oštećeno.

U toj varošici poginule su u NATO bombardovanjima 1999. godine ukupno 24 osobe.

Na mestu pada projektila podignute su dve stambene zgrade sa 140 stanova a u gradu i toj opštini, uprkos brojnim finasijskim problemima, obnovljeno je oko 600 objekata.

Tokom bombardovanja SRJ, koje je počelo 24. marta 1999. i trajalo 78 dana ubijeno je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 civila, od čega 89 dece.

---------------------------------------------------

I „Dani komedije” žrtva „Milosrdnog anđela”

JAGODINA – Jagodinci, glumci, reditelji, dramski pisci, okupljeni na 41. Pozorišnom festivalu „Dani komedije” u Jagodini, koji je počeo 20. marta, danas su se podsetili na 24.mart 1999. kada su NATO bombe u 20.15 sati prekinule 28. festival smeha, prvi pozorišni festiva u svetu, kako tvrde koji su prekinule bombe.

Kada je počelo bombardovanje, na programu je bila predstava „Kokice” Bena Eltona, u režiji Dušana Petrovića, koju je izvodilo Narodno pozorište Beograd.

„Predsatva je pocela u 20 sati, a u 20.15 organizatorima festivala i gradskoj vlasti je u sali preneta vest nacionalne agencije Tanjug da je počelo bombardovanje. Tiho bez panike, jer se bombardovanje očekivalo, predstava je prekinuta i ljudi su napstili salu, a malo posle toga i glumci su otišli za Beograd”, seća se bivši novinar „Politike” iz Jagodine i dramski pisac Slobodan Žikić.

Komedije su bile žrtva „Milosrdnog anđela”, dodao je on.

Pozorišni kritičar Dejan Penčić - Poljanski, sećajući se te večeri 1999. godine, izjavio je pre pet godine na okruglom stolu „Kakvo pozorište treba Jagodini”, da se sala, u kojoj je bilo više od 400 gledalaca, „ispraznila za pet minuta, bez ikakvih problema, guranja ili povreda”.

---------------------------------------------------

(Foto Tanjug)

U crkvi Svetog Marka održan parastos žrvama bombardovanja

BEOGRAD – U crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu danas je održan parastos stradalima u NATO bombardovanju 1999. godine.

Parastosu, koji je služio episkop hvostanski Atanasije, prisustvovali su premijer Srbije Mirko Cvetković, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić, kao i drugi predstavnici državne i gradske vlasti u Beogradu.

Istovremno, u podne, povodom dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković položio je venac na spomeik deci stradaloj tokom bombardovanja.

Spomenik stradaloj deci podigle su „Večernje novosti” uz pomoć brojnih čitalaca, neposredno po okončanju NATO napada, u znak sećanja na 89 mališana stradalih u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Danas se navršava 13 godina od kada su počeli vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, u kojima je za 78 dana ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Izvedeno je ukupno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a NATO snage su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

---------------------------------------------------

Dačić i Antić položili vence na Straževici

BEOGRAD – U znak sećanja na sve žrtve NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić položili su vence na spomen obeležje Glasnik, poginulim zastavnicima Vojske Srbije Vladimiru Vujoviću i Vlastimiru Lazareviću, na Straževici.

Građani okupljeni na Straževici, predstavnici vlade, grada Beograda i Vojske Srbije odali su minutom ćutanja poštu stradalim zastavnicima i svim žrtvama NATO bombardovanja.

Povodom 13. godišnjice bombardivanja Srbije, na Straževici je služen pomen zastavnicima koji su stradali vršeći borbeni zadatak, 27. marta.

Antić je u izjavi Tanjugu rekao da je Straževica mesto na koje je tokom NATO bombardovanja pala prva bomba na Beograd i gde se „najžešće osetila brutalna agresija severnoatantske alijase.„

„Danas to je simbol dostojanstva i otpora drastično jačem neprijatelju, koji je skoro tri meseca brutalno bombardovao našu zemlju i naš grad”, rekao je Antić.

On je naveo da su Beograd i Srbija uvek davali veliku žrtvu u brobi za slobodu, ali da se nada da građani naše zemlje više nikad neće davvati svoje živote za taj cilj.

„Nadam se da se u Beogradu i Srbiji više nikada neće čuti sirene, koje označavaju uzbunu bombardovanja, kao što verujem da će Srbija i Beograd uvek gajiti sećanja na one koji su dali svoje živote za slobodu naše zemlje i da ćemo iskazivati ogromno poštovanje prema njima i veliku brigu prema njihovim porodicama”, kazao je Antić.

Na spomen obeležje vence su položili porodice poginulih vojnika, delegacije Vojske Srbije, 210. bataljona veze kome su prirpadali stradali zastavnici, kao i predstavnici opštine Rakovica, Udruženja boraca i osnovnih i srednjih škola sa te opštine.

---------------------------------------------------

(Foto Tanjug)

U Kraljevu obeležena godišnjica početka bombardovanja

KRALjEVO – U Kraljevu je danas komemorativnim skupom u Skupštini grada i parastosom, održanim kod spomenika Kraljevčanima poginulim u ratovima na prostoru bivše SFRJ od 1991-1999. godine, obeleženo 13 godina od početka NATO bombardovanja.

Vence su položile porodice poginulih, predstavnici grada, Raškog okruga, vojske i policije i političkih i nevladinih organizacija.

Spomenik se nalazi na trgu ispred Gradske kuće i na njemu su uklesana imena 77 Kraljevčana koji su izgubili živote u ratovima od 1991-1999. godine.

Nakon toga komemoracija je održana i u kasarni „Jovan Kursula” u Jarčujku, gde je 2. brigada Kopnene vojske odala počast poginulim pripadnicima 252. oklopne brigade.

Tokom 78 dana NATO bombardovanja poginuo je 41 Kraljevčanin, a u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH 36 meštana ovog grada.

Prva bomba na teritoriju Kraljeva pala je 24. marta 1999. godine oko 20 sati na aerodrom u Lađevcima.

Tokom 78 dana, Kraljevo je bombardovano više od 50 dana.

---------------------------------------------------

U Kosovskoj Mitrovici obeležena godišnjica bombardovanja

KOSOVSKA MITROVICA – Zvukom sirena danas u podne u Kosovskoj Mitrovici obeležena je godišnjica početka NATO bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Trinaesta godišnjica obeležena je na trgu „Braće Milić” u blizini glavnog ibarskog mosta polaganjem venaca i paljenjem sveća.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kragović istakao je da se i posle 13 godina ne zna gde je više od 600 nestalih i kidnapovanih Srba.

Leposava Vićentijević iz Kosovske Mitrovice je u NATO bombardovanju izgubila sina Nebojšu.

I nakon 13 godina nam je jednako teško. Izgubila sam sina jedinca, to nikad neće prestati da boli…”, kaže kroz suze Leposava.

Počast nastradalima odali su članovi porodica, predstavnici opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Udruženja boraca u Kosovskoj Mitrovici.

---------------------------------------------------

Predstavnici Beograda odali počast Milici Rakić i vojnicima

BEOGRAD – Predstavnici Grada Beograda položili su danas, na 13. godišnjicu početka bombardovanja Srbije, vence na grob Milice Rakić, trogodišnje devojčice stradale u svom domu tokom bombardovanja, i na spomen-obeležje kod KBC „Dragiša Mišović”.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Dejan Vasović položio je venac na spomen-obeležje kod KBC „Dragiša Mišović”, a počast u Ulici Jovana Marinovića odali su i pripadnici vojske, policije i građanskih udruženja, saopšteno je iz gradske uprave.

Polaganjem venaca odata je počast sedmorici poginulih vojnika Gardijske brigade, koji su tokom tih dana 1999. godine bili pacijenti bolnice „Dragiša Mišović”.

Cveće na grob Milice Rakić u Batajnici položila je članica Gradskog veća Nataša Milošević, koja je podsetila da je 78 dana konstantnog bombardovanja oduzelo 89 dečjih života.

„Milica Rakić, koja je naša najmlađa žrtva, predstavlja sinonim svih nevino nastradalih tokom NATO bombardovanja. Takođe, dužni smo da negujemo sećanje na žrtve i učinimo sve da naše buduće generacije ne dožive ništa slično”, ukazala je Miloševićeva.

---------------------------------------------------

U Čačku dve ceremonije odavanja počasti žrtvama rata

ČAČAK – Trinaesta godišnjica NATO bombardovanja obeležena je danas u Čačku, ispred spomenika žrtvama tog bombardovanja u malom Gradskom parku, u dve odvojene ceremonije.

Obeležavanje godišnice bombardovanja organizovali su lokalna samouprava i pokret Dveri srpske.

Vence ispred spomenika u podne su položili predstavnici Grada, Moravičkog okruga, vojske, policije, Udruženja ratnih vojnih invalida, kao i Udruženja boraca.

Oko 13 sati ispred spomenika je održan parastos žrtvama bombardovanja kome su prisustvovali predstavnici pokreta Dveri srpske, Branioci otadžbine, Ravnogorskog pokreta, udruženja „Ćirilica” i Pokret za Čačak.

Bombardovanje Čačka počelo je 28. marta i za vreme akcije NATO na taj grad bačeno je ukupno 84 projektila od kojih 52 na fabriku „Sloboda”.

Za vreme NATO bombarodvanja u Čačku je poginulo pet civila, 18 vojnika iz tog grada poginulo je na Kosovu, a 52 vojnika je ranjeno.

---------------------------------------------------

Episkop: Prilika da oprostimo, svako u svom srcu

GRAČANICA – Episkop eparhije raško - prizrenske i kosovsko-metohijske Teodosije rekao je danas, posle služenja parastosa žrtvama NATO bombardovanja u Gračanici, da je godišnjica početka bombardovanja prilika da, praštajući jedni drugima, budemo spremni i da oprostimo svako u svom srcu.

„Ne da zaboravimo, već da ne zlopamtimo i da ne mrzimo i da, gledajući sa verom i nadom u budućnost, učinimo sve što do nas stoji da se ratne tragedije vise nikada ne ponove, kako na ovim prostorima, tako i nigde na svetu”, kazao je Teodosije.

U svojoj besedi on je podsetio da je danas 13. godišnjica početka NATO napada na Srbiju, koji je odneo hiljade žrtava širom zemlje i koji je zvanično završen u junu 1999. godine.

„Za Srbe na Kosovu i Metohiji, međutim, tada nije došao mir i sloboda, već nova stradanja progoni, uništavanja naših svetinja i grobalja i to, nažalost, u prisustvu međunarodne civilne i vojne misije”, istakao je Teodosije.

„Ovde smo pre svega da obeležimo godišnjicu dostojanstveno i molitveno, da se setimo ne samo onih koji su svoje živote izgubili za vreme ratnog sukoba 1999. godine, već i svih onih koji su nakon tih ratnih meseci postradali, ili bez traga nestali samo zato što govore drugačijim jezikom, pripadaju drugom narodu, ili drugoj veri”, rekao je Teodosije.

Teodisije je istakao da je, nažalost, tačno da mnogi koji su počinili zločine nisu nikada izašli pred lice pravde.

Episkop je naglasio da kao hrišćani ne smemo da zaboravimo da je naročito građanski rat, rat između komšija i dojučerašnjih školskih drugova, najveća nesreća koja nikada ne bi smela da se ponovi.

Gradonačelnik srpske opštine Priština, koja radi izmešteno u Gračanici, Bogdan Savić podsetio je da su period NATO bombardovanja, kao i sve protekle godine, bile posebno tragične i teške za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Trinaestogodišnji parastos ispred Spomen-krsta u parku Doma kulture u Garčanici održan je u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije, koja je upriličila i prigodan program, zatim srpske Skupstine grada Prištine, koja radi izmešteno u Gračanici i Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske.

Parastosu koji je služio episkop Teodosije sa sveštenstvom prisustvivalo je sedamdesetak meštana Gračanice i okolnih srpskih sela.