Antiratno podmlađivanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. januara
"Mi smo budući lideri protiv rata" – predstavljala se grupa mladića i devojaka u jednom od mnogih zasebnih zona aktivnosti na jučerašnjim demonstracijama u Vašingtonu protiv plana Bele kuće da u Irak pošalje još 21.500 vojnika. Ta družina, od njih nekoliko stotina, uz pesmu i igru je klicala u stilu "učiti, a ne ratovati". Njihov nastup nagoveštava oživljavanje antiratnog bunta među studentima – ocenjuje danas "Vašington post". Sadašnja generacija akademskih građana ovde je često optuživana da "nije dostojna" prethodnog pokolenja koje je žestokim demonstracijama doprinela okončanju Vijetnamskog rata sredinom 1970-ih, ali njeni predstavnici ističu da takve ocene nisu tačne.

Težnja ka uopštavanju "pogrešno su nas karakterisali kao učmale i nezainteresovane za aktuelna zbivanja" – kaže brucoškinja Sara Sirl, sa Univerziteta Virdžinija, dodajući da "pokret nije tako masovan kao u vreme Vijetnamskog rata, ali da nije tačno da je sadašnja mladež apatična. Slično misli i Dejvid Džad koji je, sa 150 kolega sa njujorškog univerziteta Kolumbija, doputovao u Vašington da na demonstracijama proslavi 21. rođendan. "Ovako treba da izgleda demokratija" – uzvikivala je pomenuta grupa "budućih lidera protiv rata", ističući važnost masovnog angažmana, više desetina hiljada učesnika jučerašnjeg protesta protiv rata u Iraku. U toj mladeži razmahane političke ambicioznosti našli su se pripadnici raznovrsne alternative – Koledža demokrata Amerike, Studenata za demokratsko društvo i Pokreta komunističke omladine.

Studenti su, izgleda, došli do zaključka da treba da izgrade savez širi od partijskih i ideoloških podela. "Svi smo protiv rata, a ako nastupimo zajedno naš uticaj će biti veći" – kaže Alen Rajt (21) za Univerziteta Merilend.

U toku je, reklo bi se, osetno podmlađivanje antiratnog pokreta. Naznaku za to je dala i filmska zvezda Džejn Fonda (69) koja se prvi put juče pojavila na jednom masovnom mitingu ove vrste – posle snažnog angažmana protiv Vijetnamskog rata –– i to u pratnji svog podmlatka – kćerke i dve unuke. Njen dolazak uzbudio je četrdesetak učesnika kontramitinga, koji su je obeležili kao "izdajnika" i lutku s njenim likom obesili da visi na drvetu.

Antiratna aktivnost među studentima izrazito je porasla prošle godine – tvrdi Mark Rad (60) koji je bio jedan od najžešćih predvodnika studentskih protesta protiv Vijetnamskog rata 1960-ih. Obnovila se, tako i onda najmasovnija organizacija Studenti za demokratsko društvo, koja je nedavno održala svoj prvi skup posle 1969. godine i privlači, kako se navodi, sve veći broj studenata.

Mnogi pominju da ih je na povećani društveni angažman inspirisao slučaj poručnika Ehrana Vatade (29) koji je odbio da ide u Irak jer američki oružani pohod na tu zemlju smatra nelegalnim, zbog čega uskoro treba da odgovara pred vojnim sudom. Njegov otac Robert Vatada (67) došao je s Havaja u Vašington, gde je njegov govor na demonstracijama dobio podršku i studentske Antiratne mreže koja je Ehrena nazvala herojem i poručila da "rat u Iraku neće biti okončan dok ostali vojnici ne učine isto što i on".

Hroničari mahom ocenjuju da sadašnji pokret među mladima nije masovan onoliko koliko je bio u vreme Vijetnamskog rata. Za to, prema istraživanju "Kriščen sajens monitora", razloge vide u bitno različitim okolnostima: nema obavezujuće mobilizacije za rat u Iraku, teret vojevanja pada na uži sloj stanovništva, broj ovdašnjih žrtava nije tako veliki kao onda…

Međutim, čuveni lingvista i istrajni kritičar spoljne politike SAD Noam Čomski smatra da su protesti protiv rata u Iraku sada dostigli viši uporedni nivo nego otpor Vijetnamskom ratu, koji je "ojačao tek 1967, pet godina posle pune invazije". Antiratno nezadovoljstvo danas raste i na posredan način, ukazuju analitičari.

Ankete pokazuju da se oko dve trećine ispitanika protivi slanju novih trupa u Irak, a ujedno jača internetska antiratna aktivnost, razvijena posebno među mladima. Internetska komunikacija je, računa se, znatno doprinela porazu vladajuće Republikanske partije na parlamentarnim izborima, kojima je rukovođenje Kongresom predato u ruke Demokratske partije, koja traži postepeno povlačenje vojnika SAD iz Iraka.

Iako predsednik Džordž Buš ostaje pri svom planu da pošalje pojačanje na to bojište, neslaganje s njim je iskazala i mladež koja tamo rizikuje svoje živote. Prema rezultatima istraživanja "Militari tajmsa", objavljenim ovog meseca, više ispitanih američkih vojnika (42 odsto) u Iraku ne odobrava način na koji predsednik vodi rat u toj zemlju, nego što mu daje podršku (37 odsto).

Građani smatraju i da nova većina u Kongresu treba da pojača pritisak na Belu kuću da bitno promeni politiku u Iraku. U anketi "Njuzvika" za to se založilo čak 67 odsto ispitanika. Takva opredeljivanja sugerišu da je antiratno podmlađivanje proces koji zahvata slojeve još šire od kruga buntovnog nacionalnog podmlatka.