Nameti na rad su veći

Ukupna zahvatanja na ime lokalnih taksi za sve opštine i gradove u Srbiji iznosi oko 450 miliona evra. Od njih, najveći deo se odnosi na taksu za isticanje firme i naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Mi sigurno imamo previše različitih taksi. Za mnoge od njih trošak administriranja privrede i države prevazilazi ostvarene prihode.

Mnoge od taksi su teško shvatljive, osim sa stanovišta birokratije i njene potrebe za sredstvima. Taksa se plaća kao naknada za pruženu uslugu. Inače je porez. Koju uslugu plaćate kroz taksu za isticanje firme?

Pored lokalnih taksi, imamo i republičke i pokrajinske naknade. Recimo razne naknade za vodu. Ove naknade ubiru tri javna preduzeća: Srbijavode, Vode Vojvodine i Beogradvode. Ukupno oko 45 miliona evra na godišnje. Naknada u velikoj većini slučajeva ne odgovara usluzi. To najbolje znaju poljoprivrednici u vreme poplava.

Naš poreski sistem omogućava besplatno držanje neiskorišenog zemljišta, kako građevinskog tako i poljoprivrednog. Time se koči razvoj društva. Centralni društveni interes je prihodovanje od zemljišta.

Međutim to i dalje ne rešava centralni problem: nameti na rad koji su 10 puta veći od svih lokalnih taksi zajedno. Oni sprečavaju prihodovanje. Nameti na rad su daleko najveće opterećenje koje nosi privreda.

Minimalna zarada u Srbiji iznosi oko 180 evra mesečno. Na nju se državi plaća 113 evra. To je i nerazumno i nemoralno. Minimalna zarada je jedva dovoljna za biološko održanje čoveka. Rezultat je velika siva ekonomija.

Sve uspešne države sveta imaju progresivan sintetički porez. Nameti na minimalnu zaradu su nula.

Ovakvi nameti na rad uništavaju samozapošljavanje i sprečavaju nastanak porodičnih firmi. To sprečava mlade ljude da se odu na selo i da se bave poljoprivredom. Bez zdravstvenog i osnovnog penzionog osiguranja, i bez dobre škole za decu, mladi ljudi i ne razmišljaju o tome. I zemlja ostaje neobrađena.

Srbiji je potrebna poreska reforma. Prebaciti poresko opterećenje sa rada na imovinu i potrošnju. Porezi i doprinosi na minimalnu zaradu treba da budu nula. To je prva stvar koju nova vlada treba da uradi. Kako bi zapošljavanje postalo jeftino. Kako bi svi društveni resursi bili stavljeni u funkciju prihodovanja.

Autor je konsultant za investicije i poreski sistem

Saša Radulović*

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Vlada već četiri godine ne plaća firmarinu.

. Mnogi propali preduzetnici su redovno plaćali taksu za održavanje šuma. Da imaju kuda da se odmetnu.

. Imamo 258 taksi. Svakom poslaniku po jedna, a onih osam viška da se raspodele gladnom narodu.

. Plaćamo taksu i za zaštitu životne sredine. O krajevima niko ne vodi računa.

. Vlada je povećala lokalne fondove, a time i apetite lokalnih moćnika.

. Pare od taksi gravitiraju lokalnoj vlasti. I tako nestaju u crnoj rupi  te gravitacije.

. Lokalne haračlije kao da su svi iz istog mesta. Iz Deronja.

. Poplavljenim područjima bi trebalo povećati taksu na vode.

. Mnogi menjaju zemlju jer ne mogu da plaćaju taksu za zemljište.

. Poreznici uče Musu kako da dere jarca.

. Šta se ovaj narod buni i dere? Ima ko da ga dere – poreznici.

Dragutin Minić