Prihodovati od poreza na imovinu

Da bi se lokalnim samoupravama izbila iz ruku mogućnost diskrecionog uvođenja i povećanja nameta najpre treba urediti način njihovog finansiranja. Poslednjim promenama,prema kojima opštinama umesto 40 ostaje 80 odsto prihoda od zarada, prema mišljenju Milice Bisić, profesorke FEFA fakulteta, napravljen je „priličan haos u finansiranju i lokalne samouprave su ostavljene same da namaknu sredstava za lokalne budžete”.

– Opštine u Srbiji su male i praktično, izuzev Beograda i nekoliko gradova, nisu u mogućnosti da finansiraju sopstvene potrebe i nadležnosti koje su im date različitim zakonima. Za takvu situaciju i strukturu sistem transfera  lokalnim samoupravama je apsolutno nezamenljiv – smatra ona.

Bisićeva kaže da sistem treba da se postavi tako da centralna i lokalna vlast ukupne rashode prilagode mogućnostima finansiranja.

– Centralni porezi su objektivno najizdašnijii mogu se definisati prema poreskoj osnovici. Lokalne samouprave nemaju mnogo mogućnosti da razrezuju porez. Njihova poreska osnovica mora biti vezana neposredno za teritoriju – navodi profesorka FEFA.

To praktično znači da se u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava mora definisati sistem transfera, obezbediti normalni uslovifinansiranja i ukinuti pravo da se uvode bilo koje naknade koje nisu vezane za tu teritoriju i koje ne zavise od osnovice, odnosno koje predstavljaju paušalne poreze. Kao primer parafiskalnih opterećenja naša sagovornica uzima firmarine, koje preduzeća plaćaju samo zato što postoje, nezavisnood toga kakve poslovne rezultate postižu. Za razliku od standardnih poreza kod kojih su obveznik, osnovica i stopa propisani zakonom i čiju visinu obveznik može da predvidi, visina naknadai i taksi određuju se prema nepreciznim kriterijumima i može da se menja tokom godine bez promene zakona.

– Centralna vlast bi trebalo da utvrdi maksimalni iznos firmarina. Lokalne samouprave bi mogle da oporezuju, ali se u tom slučaju mora definisati ko je obveznik, šta je osnovica i koja su ograničenja u visini. S tim što gornja granica opet mora da bude ograničena centralno – smatra naša sagovornica.

Aleksander Grunauer, direktor Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kaže da je istrživanje ove organizacije (sprovedeno sa Američkom privrednom komorom i Nacionalnom alijansom za loklani ekonomski razvoj) „Stanje preduzetništva u opštinama istočne Srbije“ pokazalo da poreze i takse treba korigovati, promeniti neka sadašnja rešenja i ustanoviti drugačije principe.

–Poreski sistem lokalnih samouprava treba da se bazira na osnovnom resursu – imovini. Ukoliko se ipak dođe do zaključka da su sredstva koja se sada ubiraju kroz takse nezamenljiva onda bi možda trebalo razmotriti povećanje akciza na cigarete ili da se poveća oporezivanje ekstraprofita. U Švajcarskoj je porez na ekstraprofit 35 odsto. U Srbij se plaća samo 10 odsto poreza na ekstraprofit kada na primer štedite u evrima – predlaže Grunauer.

On navodi da u Evroskoj uniji skupljanje prihoda kroz takse uglavnom ne postoji. Postoje takse za isticanje firme ili za postavljane putokaza s nazivom firme na javnim putevima, ali u tim slučajevima firmarina zaista predstavlja taksu koja se naplati samo prilikom postavljanja, a ne svake godine uz povećanje iznosa...

– U Švajcarskoj, na primer, preduzetnici plaćaju samo ono što i potroše odnosno koriste (struju, vodu, smeće, telefon) kao i PDV i porez na dobit. Sve ostalo za njihova mala i srednja preduzeća jednostavno ne postoji. Čak ni neke od komunalija ne moraju da plaćaju svakog meseca. Tako, na primer, račun za struju i vodu je objedinjen i plaća se kvartalno. Kod struje se prikazuje i koliko je firma u istom tom periodu prethodne godine trošila struju, pa i to može biti preduzetniku jedan od indikatora predvidivosti poslovanja. Takođe, većinu poreza preduzetnici plaćaju kantonu. Sve ono što je republički ili opštinski nivo poreza službenici u kantonu to sami raspoređuju. Preduzetnik se time uopšte i ne bavi – navodi naš sagovornik.

M. Avakumović