Skromni gudač svetskog glasa

– Radije bih da umesto one – „Prvo beše reč“, glasi, „Prvo beše zvuk“. Reči mogu da budu lažljive, a zvuk ne vara. Možda zbog toga malo pričam, a više o muzici brinem –pravdao je svoju ćutljivost i skromnost Aleksandar Pavlović, violinista i dirigent, opraštajući se posle razgovora sa ekipom „Politike”.

– Šta imate pitajte, a ja ću odgovarati, inače ne znam šta bih vam rekao – ovako je počeo razgovor vlasnik prestižnih nagrada i priznanja (uspeli smo da izbrojimo 23) i bogate višedecenijske karijere. Drugi bi na njegovom mestu odmah izneli na sto silno iskustvo – od prvog nastupa na „Kolarcu“ u trinaestoj godini do gostovanja širom sveta – i kritike najprestižnijih svetskih novina.

„Aleksandar Pavlović sa svojim ansamblom ugrožava sve vrhunske orkestre... Kako samo sviraju ovi Jugosloveni... Gudači zvuče kao čisti kristal... Umetnik s prefinjenim ukusom i preciznom tehnikom...“, pisali su o njemu časopisi od Beograda do Kopenhagena, Montreala, Londona, Moskve...

Ali skromnošću odiše njegov karakter koji ga je vodio i 2006. godine, kada je izabran za počasnog člana Kraljevske muzičke akademije u Londonu. Nije mu padalo na pamet da poziva medije.

Bez pomoći njegove žene, novinarke Ljiljane Pavlović, možda ni sada, posle šest godina, ne bi saznali za ovo priznanje koje za života može da dobije svega 300 muzičara koji nisu studirali na ovoj akademiji. Tako je Aca jedini Srbin među počasnim Mendelsonom, Listom, Rahmanjinovim, Štrausom, Stravinskim, Klempererom, Elton Džonom...

– Više mi znače studenti i njihovi uspesi. Obično, kad jednom dođu, ostanu kod mene dok ne diplomiraju. To je najbolji dokaz rada. Uvek mi je bio cilj da moji studenti budu bolji od mene, kao što svaki roditelj želi da ga dete nadmaši. Ako nema ovu crtu, čovek ne treba da radi sa ljudima – kaže profesor Pavlović.

U Engleskoj važi pravilo da posle penzionisanja može da nastavi da radi samo onaj koga studenti žele i sve dok ga žele. Aleksandar ima 82 godine, a i dalje predaje studentima – gostujući je profesor naRAM – Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu.

– Šteta je da znanje propada ako neko želi da ga iskoristi. A ljudi će vas želeti sve dok i vi njima želite najbolje – priča profesor.

Ovu retku osobinu, videli su u njemu iu Omladinskom orkestru Evropske unije. Orkestar (koji čine najtalentovaniji mladi muzičari evropskih zemalja) je ustanovio 2008. nagradu „Aleksandar Pavlović”, kao posebno priznanje profesoru za doprinos velikom uspehu orkestra.

– Pitali su ih zašto su odabrali čoveka čija zemlja nije u EU. Odgovorili su: zato što je najbolji. Tako ode Aca u EU pre svoje države – smeši se Ljiljana, a Aca ćuti.

Nije se hvalio ni da je sada umetnički direktor Međunarodne omladinske fondacije Velike Britanije, a da je 25 godina bio stalni gudački ekspert Omladinskog orkestra EU.

Na uspehe profesora Aleksandra Pavlovića prvo su nam ukazali njegovi prijatelji i rođaci: – E sada kada znate za sve ovo, znajte i da on neće mnogo o tome govoriti.

Doznali smo da je osnivač Međunarodnog takmičenja muzičke omladine u Beogradu i jedan od osnivača Bemusa. Bio je direktor kamerne muzike Međunarodnog festivala omladinskih orkestara i izvođačkih umetnosti u Aberdinu, pokretač projekata „Kviz Muzičke omladine“, „Mladi za mlade“, „Dani muzike Sv. Stefan – Budva“...

Pozivali su ga da drži majstorske klase u Americi, Grčkoj, Engleskoj... Bio je profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, šef gudačkog odseka.

Član „Beogradskog trija“, umetnički direktor gudačkog orkestra „Dušan Skovran” punih 28 godina. Izveo je više od 3.000 koncerata širom sveta, i tako unedogled.

Ali radije priča o muzici, doživljajima s gostovanja, odnosu prema ljudima i svom mačku Klopoti.

– Pre dve godine sam proslavio šest decenija rada. Sećam se divnih avantura koje mi je pružilo bavljenje muzikom. Imao sam i neobične doživljaje. U Mančesteru na nastupu Trija (Andrea Preger, koji je napunio 100 godina, i Viktor Jakovčić bili su članovi) pao je komad stakla s reflektora na moju violinu i polomio je dok sam svirao. Da sam bio pomeren malo napred, preseklo bi mi vrat. Pogledao sam u publiku i video da iznose onesvešćenog čoveka. Sećam se i da smo za dva meseca imali 52 koncerta u Kvebeku – kaže Aleksandar Pavlović.

Čovek koji je počeo da svira pre polaska u osnovnu školu i koji skoro 70 godina uspešno gradi karijeru kaže da je najbitnije da čovek ne radi ono što ne voli.

– Celog života sam se bavio onim što volim, a ponekad su me čak i plaćali. U mojoj profesiji ima mnogo ogorčenih koji misle da bi bili najbolji da ih neko nije ometao. Meni, na sreću, niko nije smetao. Zavist je jedna od najgorih osobina. Zavidi se samo boljima od sebe, a ništa ti nije bolje ako zavidiš. To me nije interesovalo. Dobio sam poznanike po belom svetu, a studenti su mi uvek bili prijatelji. Ovo mi je uvek bio cilj – tvrdi profesor Pavlović.

Svoja sećanja sada pretače u kratke priče „Zakrpe“. Čovek misli da je život kontinuirana stvar, ali nije. Čine ga, kaže violinista, posebne slike, zakrpe.

– Jedna od njih je da me je otac zvao Klopota kada sam bio mali – smeje se Aca dok mazi svog Klopotu, lepo podgojenog umiljatog mačka.

Klopota se druži sa sedam avlijanera, mačaka na stalnom pansionu kod Ace i Ljiljane. Navraćali su u dvorište njihove kuće pod hladom četinara, pa je Aca počeo da ih hrani i nije mogao da prestane jer je, kaže, postao odgovoran za njih. Kao i za sve što je započeo u životu.

-------------------------------------------

Gudačka antologija

Aleksandar Pavlović izdavač je „Antologije srpske muzike 20. veka za gudače“, koju je orkestar „Dušan Skovran“ premijerno izveo i snimio od 1977. do 2003. godine. Aleksandar je materijal snimio tek da ne propadne, u svega 50 primeraka. Izdanja je dao na čuvanje i Beču, Londonu, Vašingtonu... Odgovorili su da nisu ni sanjali da se u Srbiji stvarala ovakva muzika.

-------------------------------------------

Acina prekretnica

Bitna prekretnica u karijeri desila se u njegovoj dvadesetoj godini kada je dobio „Stipendiju srpskog poslanika“. Dodeljivala se samo onima čiji su bližnji poginuli u ratu. Acinih šest stričeva dali su život u Prvom svetskom ratu. Tako je otišao u London i diplomirao na Kraljevskom koledžu za muziku.