Pesmom u EU

Srbija je preksinoć slavila: na gradskim trgovima, po kućama i kafićima čula se, kako to ovde obično biva, i rafalna paljba... Ali ne zato što je konačno formirana vlada, niti zbog toga što su narodni poslanici zarađivali platu raspravljajući o smeni Tomislava Nikolića.
Radikali su se džabe trudili da građane ubede kako su prevareni i kako će zbog toga oni drugi kad-tad platiti ceh – Srbija je te noći držala palčeve jednoj skromnoj devojci koja je u Helsinkiju Evropi pokazivala naše bolje i lepše lice.

Dakle, Marija Šerifović je sa pesmom "Molitva" pobednik ovogodišnje Pesme Evrovizije, i to jeste, bez obzira na one koji će podsmešljivo primetiti da se tu ipak radi samo o lakim notama, važno za Srbiju. Ne treba biti muzički stručnjak pa zaključiti da je pobeda zaslužena, naslućivalo se to i pre subotnjeg finala. Nešto drugo je, čini se, važnije istaći, na prvom mestu činjenicu da je Marija pobedila zahvaljujući glasovima iz cele Evrope, iste one do koje su, pogotovo poslednjih dana, iz Srbije stizale mahom loše vesti. Pa smo se na licu mesta uverili da priče kojima nas ponekad plaše, u smislu da baš nismo najomiljeniji narod Starog kontinenta, lako padaju u vodu jer je istina, kao i obično, na drugoj strani – onoj gde normalan svet lako prepoznaje kvalitet, ma odakle dolazio i sa kojom zastavom trijumfuje.

Tačno je, naravno, da je Pesma Evrovizije i poligon za ispoljavanje političkih i komšijskih simpatija. Ne treba biti vidovit pa znati kako će koja zemlja da glasa, naročito kad su u pitanju države bivšeg Sovjetskog Saveza, zbog čega glasno negoduju predstavnici zapadnog dela Evrope, koji, inače, na ovo takmičenje odavno ne šalje prvu muzičku ligu, jer njegovim zvezdama nije potrebna promocija te vrste. Tačno je, takođe, da je postalo pravilo da sve države nastale raspadom bivše SFRJ velikodušno časte jedne druge maksimalnim brojem poena, kao i da sadašnji i bivši zemljaci ne štede evriće da putem SMS glasaju za one koji pevaju na jeziku koji razumeju. Ali, sve nabrojano ipak ne umanjuje naše zadovoljstvo što je onoliki lepo raspoloženi svet aplaudirao Mariji Šerifović.

Jer, poene smo dobili i od onih od kojih smo očekivali, ali i od onih od kojih nismo, neki navodno osvedočeni prijatelji su nas pomalo izneverili, no – o ukusima pristojan svet ne raspravlja. Ali će se, sigurna sam, ovde dugo s ponosom prepričavati kako je izgledala noć u kojoj je Marija rekla, između ostalog, da je njena pobeda i potvrda činjenice da je došlo vreme da se muzika ponovo sluša, a ne samo gleda.

Nije ova devojka moćnog glasa to rekla bez razloga. Poslednjih godina, naime, do pobede su dolazile ili atraktivne i razgolićene mlade dame ili, pak, kao prošle godine, momci maskirani u strašila. Marija Šerifović pobedila je zato što ume da peva, svi komplimenti idu i kompozitoru i autoru teksta "Molitve", ali i timu koji je vizuelno osmislio njen nastup. Konačno, lepo je bilo videti kako, na odličnom engleskom, Marija bez preterane euforije ali i bez ikakvih kompleksa odgovara na novinarska pitanja i zbog svega toga valja joj poželeti uspeh i na evropskoj turneji. A nama ovde ostaje nada da će, osim tenisera i dobrih muzičara, biti još onih koji će nas ovako obradovati.