Nuklearke ponovo u modi

Nedostatak struje u svetu razlog je zbog kojeg su nuklearke u modi. Opet se nose majice sa slikom atomskog jezgra, glanca se spomenik atomu u Briselu, dok Francuska likuje zato što, za razliku od evropskih zemalja, jedina nije zatvorila svoje nuklearne elektrane. I dok svet ponovo otkriva nuklearnu energiju, u Srbiji je još na snazi moratorijum na izgradnju elektrana koje za proizvodnju struje koriste ovo gorivo. Naši energetski stručnjaci su podeljeni oko toga da li u našoj državi treba da se grade nuklearke ili termoelektrane. 

Proizvodnja struje u nuklearnim elektranama u svetu trenutno čini oko 16 odsto od celokupne proizvodnje struje u svetu ili trećinu u Evropi. Potrebu za električnom energijom posebno pokazuju države u ekspanziji kao što su Kina i Indija. Nuklearke se sve češće pominju i u SAD, Japanu, Rusiji i Francuskoj. Da bi zadovoljile potrebe svoje privrede i građana za strujom sve te zemlje kao dugoročnu opciju vide upravo izgradnju nuklearki.

Šta se više isplati

Dejan Stojadinović, energetski stručnjak, kaže da je ekonomski posmatrano, proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama najisplativija, u poređenju sa svim drugim gorivima.

– Troškovi izgradnje nuklearne elektrane su, doduše, viši za 40 odsto nego kod izgradnje termoelektrane na ugalj, jer prosečni troškovi izgradnje nuklearke iznose oko 1,8 miliona dolara po megavatu, dok su troškovi izgradnje termoelektrane oko 1,3 miliona dolara po megavatu. Cena jednog kilovat-časa proizvedenog u nuklearnoj elektrani, međutim, košta oko dva američka centa, dok je isti kilovat-čas dobijen iz termoelektrane na ugalj oko četiri američka centa – kaže Stojadinović.

Prema njegovim rečima, najveći problem nuklearnih elektrana predstavlja odlaganje radioaktivnog otpada, jer je potrebno 40.000 godina da bi se on razgradio i postao bezopasan. Uprkos tome, nuklearke pored ekonomskih imaju i ogromne ekološke prednosti u odnosu na termoelektrane na ugalj, jer se pri proizvodnji milion kilovat-časova struje iz njih oslobađa devet tona ugljen-dioksida, dok se kod termoelektrana na ugalj oslobađa čak 974 tone ugljen-dioksida, koji je glavni krivac za razaranje ozonskog omotača i globalno zagrevanje.

Ovaj naš sagovornik upozorava i na to da su, prema poslednjim istraživanjima, rezerve uglja u Srbiji dovoljne za proizvodnju električne energije u sledećih 60 do 70 godina, ali i da ćemo posle toga biti primorani da se okrenemo nuklearnoj energiji, ukoliko u međuvremenu ne dođe do otkrića nekog novog oblika proizvodnje energije.

Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada, pak, tvrdi da Srbiji nije potrebna nuklearka, jer dosad nisu iskorišćeni drugi izvori energije. Štaviše, on smatra da je nedopustivo da se neko uopšte usuđuje da nam ponudi takvu budućnost i na taj način izvrši genocid nad sopstvenim narodom.

Planovi EPS-a

– Mogućnosti uštede u našoj državi su velike, kao kada bi nam neko poklonio dve nuklearke besplatno. Sada energiju besomučno rasipamo. Recimo, niko ne kontroliše vrstu i kvalitet građevinskog materijala, pa se tako zbog loše izolacije greju ulice a ne stanovi. Ukoliko dozvolimo ne političarima, već politikantima i nestručnjacima da nam bukvalno uvale ovaj projekat, to znači zaduživanje od četiri milijarde evra – istakao je Nikola Aleksić na okruglom stolu posvećenom nuklearkama, održanom krajem prošle godine.  

Elektroprivreda Srbije u svojim planovima razvoja elektroenergetskih kapaciteta, nije predvidela izgradnju elektrana na nuklearni pogon, ističe Momčilo Cebalović, direktor Sektora za odnose s javnošću EPS-a. On kaže da EPS planira izgradnju termoelektrane snage najmanje 700 megavata na lignit koji se proizvodi u kolubarskom basenu, za šta će uskoro biti raspisan međunarodni konkurs za izbor strateškog partnera.

– Izvesno je da će gasifikacija Srbije otvoriti mogućnost izgradnje elektrana na gas, jer je mogu izgraditi za dve do tri godine. Nije nemoguće da se uskoro pojave i nezavisni proizvođači električne energije iz elektrana na gas. Zakon o energetici predviđa postojanje nezavisnih proizvođača struje, moguće je da u sledećih pet godina u Srbiji bude sagrađeno nekoliko električnom energijom u Srbiji – istakao je Cebalović, dodajući da će EPS ojačati regionalnu saradnju i da se vode razgovori o saradnji između EPS-a i Elektroprivrede Republike Srpske.

--------------------------------------------------------------------------

Reaktori u komšiluku

Gašenje poslednja dva reaktora snage 880 megavata u bugarskoj nuklearnoj elektrani "Kozloduj" daje lažnu sliku da nuklearke "napuštaju" jugoistočnu Evropu. Naime, upravo u Bugarskoj, koja je od 1. januara ove godine postala član EU, nizvodno na Dunavu, 250 kilometara severoistočno od Sofije, nastaviće se gradnja nuklearne elektrane "Belene", što će učiniti ruska firma "Atomstrojprojekt", koja je u pretežnom vlasništvu "Gasproma". Novi projekat predviđa izgradnju dva reaktora VVER ruske proizvodnje od po hiljadu megavata. Očekuje se da će gradnja prvog reaktora biti završena 2011, a drugog 2013. godine.

Prvi reaktor u jedinoj rumunskoj nuklearnoj elektrani "Černa voda", snage 706 megavata, obeležio je početkom decembra 2006. godine prvu deceniju rada, u kojoj je proizvedeno 54 milijarde kilovat-časova električne energije. Njen kapacitet prosečno je korišćen 87,5 odsto, a učešće ove nuklearke u ukupnoj proizvodnji električne energije u Rumuniji kreće se između 10 i 12 odsto. Već sredinom 2007. godine učešće nuklearne energije u proizvodnji struje trebalo bi da se udvostruči, jer će dotad u pogon ući još jedan reaktor, odnosno još 706 "nuklearnih megavata". Taj kapacitet izgradila je kanadska firma "Atomik enerdži of Kanada LTD", za oko 750 miliona dolara. Takođe, rumunska vlada razmatra mogućnost istovremene gradnje trećeg i četvrtog reaktora, što praktično znači da postoji mogućnost da do 2012. godine Rumunija proizvodi čak 40 odsto potrebne električne energije iz nuklearne elektrane "Černe vode", što je četiri puta više nego danas.

I Vlada Slovenije zvanično je najavila da uvećava svoje nuklearne kapacitete za proizvodnju električne energije. Prema "Rezoluciji o nacionalnim razvojnim projektima do 2023. godine" uz sadašnju NE "Krško" gradiće se nova nuklearka snage 1.000 megavata. Andrej Vizjak, slovenački ministar privrede, potvrdio je nedavno da će gradnja drugog nuklearnog bloka u Krškom početi 2013. i biće završena za četiri godine. Time bi se pokrio strujni deficit, koji je u stalnom porastu. Sloveniji trenutno nedostaje između 400 i 500 megavata. Novi nuklearni blok trebalo bi da staje od 1,6 do dve milijarde evra. U ovaj energetski projekat Slovenija, za razliku od prethodnog, najverovatnije neće ući sa Hrvatskom, da bi, kako je rekao ministar Vizjak, postala energetski samostalnija nego što je to danas. I iz Hrvatske se čuju nezvanične najave da će narednih godina takođe početi izgradnja jedne nuklearne elektrane, za sada još nije rečeno koje vrste i snage. Doduše, u ovoj državi se čuju i mišljenja da, ako Slovenija namerava da gradi novi nuklearni blok, pored postojećeg u Krškom, onda mora da ponudi partnerstvo i Hrvatskoj elektroprivredi (HEP-u), kao suvlasniku zemljišta na kome se nalazi sadašnja nuklearka. Da li će tu doći do kakvog sporazuma, ostaje da se vidi. Međutim, izvesno je da će i u samoj Hrvatskoj, doduše sada još po nekim nezvaničnim kazivanjima, narednih godina početi izgradnja nuklearne elektrane. Tu se pominju i neke ranije lokacije na Jadranu ili na Dunavu.