Dve najveće havarije

Ukoliko se sve radi po pravilima, nuklearne elektrane su bezazlene za okolinu, ali je do velikih katastrofa dolazilo prilikom njihovog nepravilnog korišćenja, tvrde eksperti. Dosad su se prilikom mirnodopskog korišćenja nuklearne energije desile dve velike katastrofe.

Najveća havarija dogodila se 26. aprila 1986. godine u Černobilu u tadašnjem SSSR-u, a današnjoj Ukrajini. Eksplodirao je četvrti reaktor formiravši radioaktivni oblak koji se proširio na veliki deo Evrope. Prilikom eksplozije razrušena je aktivna zona reaktora i 10 dana je trajao aktivni stepen havarije praćen intenzivnim oslobađanjem radioaktivnih elemenata. To je konačno zaustavljeno tek u novembru 1986. kada je reaktor stavljen u betonski "sarkofag" ispod koga ukupna radioaktivnost premašuje dva miliona kirija.

Manje štetna za ljude i okolinu bila je havarija atomske centrale "Ostrvo tri milje" od 28. marta 1979. godine u Pensilvaniji, SAD. Tamo se zbog niza grešaka i sigurnosnih propusta pregrejao i rastopio jedan od nuklearnih reaktora, što je dovelo do ispuštanja radioaktivnosti u atmosferu. Borci protiv nuklearne energije tada su dobili dobar razlog za veliku medijsku protivnuklearnu kampanju. Tu kampanju je podgrejao i film "Kineski sindrom", čije je prikazivanje počelo samo nekoliko nedelja pre havarije na Ostrvu tri milje. U tom filmu se zbog niza sigurnosnih propusta rastopio nuklearni reaktor, pa se i danas otapanje nuklearnog reaktora neformalno naziva "kineski sindrom".

------------------------------------------------------------------------

"Maljutka" daje struju

U tehnološkom nadmetanju Rusija je pretekla Amerikance – prva na svetu sagradiće ploveću nuklearnu elektranu. To poslednje čudo tehnike biće izgrađeno u brodogradilištu u Severodvinsku i – kako se očekuje – porinuto u okean i pušteno u rad 2010. godine. Izgradnja ploveće nuklearne elektrane koštaće 9,1 milijardu dolara, a stručnjaci uveravaju da će se isplatiti za desetak godina rada.

Na pitanje kako će funkcionisati ploveća atomska centrala eksperti odgovaraju da će atomska elektrana poloviti pod zastavom Rusije do obala onih država sa kojima je potpisan ugovor. I dodaju da će u blizini obala tih država baciti sidro, na mesto koje je  zaštićeno od prirodnih stihija, i uspostaviti kontakte sa lokalnim tehničkim službama na obali. Posle toga će uključiti reaktore i kupcima isporučivati električnu energiju.

Ploveća "Maljutka", kako plovećoj fabrici struje tepaju Rusi, projektovana je kao brod dužine 144 metra, širine 30 metara i kapaciteta 21,5 hiljada tona. Biće snabdevena sa dve energetska bloka od po 70 megavata i reaktorskim uređajima KLT 40S. Ako bude potrebno, atomska centrala će moći da posluži kao toplana ili postrojenje za desalinizaciju morske vode. Elektrana će raditi 40 godina, sa remontom na svakih 12 godina.

Planirano je da se izgradi više plovećih nuklearki koje bi bile razmeštene u priobalnom pojasu krajnjeg severa Rusije, gde je primetan nedostatak električne energije.

Pošto može da desalinizira morsku vodu, ove brodove već traže mnoge zemlje u svetu. Jedan nuklearni kompleks može da snabdeva grad od milion stanovnika, dajući istovremeno dnevno od 200.000 do 400.000 kubika pijaće vode. Interesovanje za ovaj ruski projekat pokazali su Indonezija, Malezija, Kina i mnoge druge države.

-------------------------------------------------------------------------

Evropa prednjači

Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, u svetu rade 443 nuklearna reaktora koja su u proseku stara 22 godine. Ukupni proizvodni kapaciteti svih nuklearnih elektrana u svetu iznose 369 gigavata. Ove godine njihov broj će biti veći jer ih je u izgradnji još 27. Od ukupnog broja reaktora, 205 je u Evropi (računajući i Rusiju). Od tog broja, 148 je u Evropskoj uniji, dok se u SAD i Kanadi nalaze 122 reaktora, u Južnoj Americi šest, Aziji 108 i Africi dva.

Od ukupno 27 članica EU, njih 12 nema nuklerani reaktor i to su : Austrija, Estonija, Letonija, Poljska, Portugalija, Malta, Kipar, Luksemburg, Irska, Danska, Grčka i Bugarska. Od 15 članica EU koje imaju nuklearke, Francuska ih ima najviše – čak 59. Velika Britanija ima 23, Nemačka 17, Švedska 10, Španija devet, Belgija sedam, Slovačka i Češka po šest, Mađarska, Rumunija i Finska po četiri, dok po jednu nuklearnu elektranu imaju Litvanija, Holandija i Slovenija.

U zemlji "galskih petlova" udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji struje iznosi 78,1 odsto, u Litvaniji 72,1, Slovačkoj 55,2 i Belgiji 55,1 odsto.

U Australiji, u kojoj dosad nije bila izgrađena nijedna nuklearka, za jednu deceniju u pogon će biti puštena prva atomska centrala. Energetski stručnjaci prognoziraju da će do prve polovine ovog stoleća na najmanjem kontinentu na planeti u pogonu biti 25 nuklearnih reaktora, koji će proizvoditi više od trećine struje u toj zemlji.

Inače, Australija ima najveće rudne zalihe uranijuma na svetu. One iznose 1.143 miliona tona, što je četvrtina svetskih rezervi. Na drugom mestu nalazi se Kazahstan koji ima 17 odsto svetskih zaliha, dok Kanada ima devet odsto. Godišnja tražnja uranijuma za atomske elektrane u svetu iznosi danas 68.000 tona, tako da su poznata nalazišta dovoljna za 70 do 80 godina.

-------------------------------------------------------------------------

Šansa za obnovljivu energiju

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić podsetio je nedavno na direktivu EU kojom je predviđeno da proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 14 treba da "skoči" na 21 odsto.

On je dodao da je 2005. godine u razvoj obnovljivih izvora energije u svetu uloženo 29 milijardi evra, od toga 37 odsto u energiju vetra, a da u tome prednjače Nemačka, Kina, SAD, Španija i Japan.