U bolidu sa "Bože pravde"

Nedavna poseta vlasnika Formule jedan Bernija Eklestona predsedniku srpske vlade Vojislavu Koštunici doživljena je i kao predizborni marketing. Automobilisti Milošu Pavloviću, koji je tada bio u premijerovom kabinetu, veliko je ohrabrenje da konačno dosanja san o prvom Srbinu u tom sportu.

Ako je po talentu, smatra da je granice Svetske serije Reno odavno probio. Međutim, tamo je postavljen princip "koliko para toliko muzike" zbog kojeg se međa neprestano udaljava.

– U Svetskoj seriji Formule Reno, koja je odskočna daska za Formulu jedan, konkurencija je opaka. Neophodno je biti u dobrom timu. U suprotnom, nema čemu da se nadaš. Početak sezone je za mene bio poguban. Zbog oskudnih finansijskih sredstava bio sam prinuđen da vozim u lošoj ekipi s nekvalitetnim automobilima. Jednostavno, mesto u boljim timovima se kupuje. Zauzvrat, takmičarima se pruža jedinstvena prilika da ostvare san. Nju je, recimo, iskoristio Robert Kubica, prvi Poljak u Formuli jedan. Imao je sve uslove, – objašnjava Pavlović. – Samo zbog toga što sam klasan vozač, tri trke pre kraja sezone sam prešao u Drako, jednu od najkvalitetnijih ekipa. Dva puta sam se popeo na pobedničko postolje, kao drugi i kao treći.

Sam je svoj menadžer. Zbog preko potrebnog novca primoran je da obija raznorazne pragove. Jednom je pokucao i na vrata srpske vlade koja su mu se otvorila.

– U prošloj sezoni sam se nadmetao zahvaljujući vladinoj pomoći. Sponzori su mi državna preduzeća Naftna industrija Srbije, Uprava za sport, Telekom i Dunav osiguranje, baš tim redom po uloženim sredstvima. Međutim, i njihova ogromna podrška, na kojoj sam im neizmerno zahvalan, pokrila je šezdeset odsto neophodnog godišnjeg budžeta koji je manji od milion evra. Deo novca mi je uplaćen tek po završetku šampionata, – veli Pavlović.

Naš automobilista ne želi da se njegove reči tumače kao jadikovka. Nastoji samo da ubedi državu da u njegovoj težnji za formulom jedan prepozna, kako kaže, narodni interes. Mecenama bi novac bio višestruko vraćen. 

– Jedini način da se izborim za dostignuće koje bi bilo i u službi našeg sporta uopšte jeste da iza mene stane moja država. Još uvek ne razmišljam o promeni pasoša, mada je ponuda bilo. Hoću da se borim pod srpskom zastavom. Podrška sugrađana, koji mi prilaze na ulici, još mi više budi nacionalni ponos. Prilikom prethodnog boravka u Beogradu otišao sam u Odbojkaški savez da presnimim himnu "Bože pravde" na "USB stiku" koji mi je u džepu na svakoj trci. Nadam se da ću u najskorijoj budućnosti da ga predajem organizatorima, – priželjkuje Pavlović.

Vrata Drakoa su mu otvorena i za iduću sezonu. Iako su timovi malte ne kompletirani, njega praktično čeka mesto u ekipi u kojoj bi titulom prvaka mogao da probije granice Svetske serije formule Reno.

– I kao drugi vozač uspeo sam da Drakou donesem bodove za vicešampionsku titulu ekipno. Njegov gazda ima ogromno poverenje u mene, valjda i zbog toga što vidi moju upornost uprkos nevoljama koje me prate. Kažu da ga život nije mazio i da mu ono što je stekao nije palo s neba pa razume sudbinu siromašnih. Sigurno je da ima vozača koji mogu da mu donesu više para od mene, ali je spreman da me sačeka još koju nedelju dok sa sponzorima ne vidim na čemu sam, – govori Pavlović. – To me ohrabruje da nada i dalje nadvladava razočaranje, pogotovo što mi je Drakoov vlasnik uputio najznačajniju pohvalu u karijeri. Njegov princip je da razgovara sa vozačima jedino kada ih kritikuje. Tri nedelje sa mnom nije progovorio ni reč, a onda je izrazio želju da se naša saradnja nastavi. Bilo bi neozbiljno da zbog nedostatka novca izigram njegovo poverenje, a pogubno da propustim sezonu i izgubim licencu koja je jedini put u formulu jedan.

Ubeđen je da bi s jačom konjskom snagom načinio čuda. Ukoliko, pak, opet uđe u slabiji tim, nastavio bi s tavorenjem. Primer s jedne trke ga je porazio:

– U Istanbulu, pre starta, misli su mi odlutale na rivale s obe moje strane. Desno je bio neki netalentovani klinac, Turčin, a levo vozač bez zapaženijih rezultata kome bogati otac ispunjava hirove. Na sekund sam se zapitao šta oni traže tu i zašto moram da se patim kada sam mnogo bolji od njih. Kada su Šumahera jednom pitali ko je najbolji vozač na svetu odgovorio je: "Sedi kod kuće, jer nema para da plati da se takmiči".

 Pavlović je na vododelnici. Smatra da je iduća sezona prelomna. Kada smo ga pitali da li bi ga ponovna neostvarena želja naterala da digne ruke od svega, rekao je:

– Onda će presudna da bude 2008. Gro je vozača koji su karijeru podredili ulasku u formulu jedan, ali bez uspeha. Siguran sam da neću da budem jedan od njih. Čekam "pravu" godinu. Ostalo je moj posao...