Šešelj na Đurđevdanskim izborima?

Samo dva dana pošto je prvostepeno veće Haškog tribunala odbilo usmeni zahtev Vojislava Šešelja da bude pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, na adresu ovog suda stiglo je pismo Rasima Ljajića, šefa Nacionalnog saveta za saradnju tribunalom. U pismu Ljajić najavljuje mogućnost da Vlada Srbije da garanciju za Šešelja, ukoliko to sud bude tražio.

Kako je za „Politiku” kazao Dušan Ignjatović, šef vladine Kancelarije za saradnju sa tribunalom, vlada je spremna da garantuje za Šešelja i pored toga što on ne želi to da traži. Ideja je da se pokaže spremnost vlade da se otkloni i ta prepreka, ukoliko je ona uslov za Šešeljev izlazak iz pritvora. Prema njegovim rečima, Pravilnikom suda predviđena je takva mogućnost.

„Vlada je zabrinuta za Šešeljevo zdravstveno stanje i spremna je da razmotri zahtev sudskog veća za davanje garancije. Pitanje je, međutim, da li je to jedini uslov za privremeno puštanje. Ovo je jedan specifičan slučaj jer u svim drugim predmetima na okrivljenima je bilo da traže te garancije. Pošto Šešelj iz nekog razloga to ne želi, a procena je da mu je ozbiljno ugroženo zdravlje i s obzirom na to da je od veća tražio da bude pušten, vlada se odlučila na ovaj korak”, rekao je Ignjatović.

U tribunalu juče nisu mogli da potvrde da li je pismo stiglo, a portparolka Nerma Jelačić kazala je za Tanjug, da bi, u skladu s pravilima suda, prvo Šešelj pisanim putem morao da zatraži privremeno puštanje na slobodu.

„Ne mogu da vam potvrdim tu informaciju s obzirom na to da Vlada Srbije obično takvu korespondenciju šalje privatnim putem, a ne kao javni dokument”, rekla je Jelačićeva i pojasnila da vlada šalje garancije „ukoliko optuženi zatraži privremeno puštanje na slobodu, što Šešelj do sada nije nijednom učinio u skladu sa pravilima” tribunala.

Prema njenim rečima, optuženi bi trebalo da podnese pismeni zahtev za privremeno puštanje za slobodu, a sudsko veće, tokom razmatranja tog zahteva, traži, pored ostalog, i garancije države u kojoj bi optuženi boravio za to vreme. „Nemam informaciju da Šešeljnamerava ponovo datraži privremeno puštanje na slobodu”, rekla je ona.

Šešelj je, podsetimo, tražio oslobađanje jer, kako je rekao, za pritvor ne postoje razlozizato što ne postoji opasnost da bi on mogao da pobegne niti da utiče na svedoke. Veće predsedavajućeg sudije Antonetija odbilo je zahtev sa obrazloženjem da lider radikala nije pružio dovoljno uverljive dokaze da će se vratiti u Hag na izricanje presude, da uz zahtev nije priložio garancije vlasti nijedne zemlje, kao i da nije precizirao zemlju u koju bi otišao u slučaju da bude pušten na privremenu slobodu. Veće je naglasilo da Šešelj nije dao lične garancije–kauciju ili uveravanje da će se pojaviti pred tribunalom, kada bude pozvan,nego da je u nekoliko navrata provocirao sud. Sudije su podsetile i da se protiv njega i dalje vode postupci zbog nepoštovanja suda.

U SRS-u ne gaje velike nade da će Šešelj biti pušten na slobodu, ni posle Ljajićevog pisma, da bi se uključio u predizbornu kampanju za Đurđevdanske izbore 6. maja. Kako je za „Politiku” kazao Zoran Krasić, šef pravnog tima za njegovu odbranu, „sa tribunalom se nikada ne zna”.

„Pitanje je kakvi su dometi takvog pisma. Niko ne može da predvidi kakva će biti odluka suda jer je Haški tribunal jedna potpuno nepredvidiva institucija poznata po tome što se ne pridržava nijednog standarda i pravila. Kod njih je sve moguće, tim pre što je Šešelj politički zatvorenik”, smatra Krasić.

On podseća da se pored glavnog procesa protiv Šešelja vode još dva postupka: jedan, koji je u žalbenoj fazi i u kome se Šešelj tereti za otkrivanje imena zaštićenih svedoka, i drugi, koji tek treba da počne, u kome se on okrivljuje za nepoštovanje suda. Krasić je rekao i da se ne zna kada će biti izrečena presuda u glavnom procesu jer ne postoji nikakav obavezujući rok koliko mora da prođe od završne reči do presude.