Kažnjeni, a zaposlili osobu sa invaliditetom

Strahinja Alimpić, vlasnik firme „Vana” iz Beograda, bio je neprijatno iznenađen kada je početkom marta dobio rešenje Poreske uprave da je u obavezi da plati kaznu zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom. Razlog njegovog iznenađenja leži u činjenici što se ova firma, koja se bavi distribucijom medicinskih uređaja, u poslednje dve godine nekoliko puta pismeno obraćala Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) sa željom da zaposli osobu sa invaliditetom.

– Iako smo očekivali da ćemo na platni spisak relativno brzo staviti osobu sa invaliditetom, realnost je demantovala naša očekivanja. Za godinu i po dana, koliko je trajala naša potraga za novim radnikom, niko se nije javio na naš oglas izuzev jednog momka. Kada smo mu ponudili posao kurira, on je taj posao odbio. O svemu tome smo više puta pismeno obaveštavali Nacionalnu službu za zapošljavanje i uvek tražili da nam pošalju kandidate. Uspeli smo prvog novembra da pronađemo i zaposlimo osobu sa invaliditetom na mestu magacionerskog radnika – objašnjava Strahinja Alimpić.

Međutim, početkom marta u ovu firmu stiglo je rešenje poreske uprave kojim je ovo preduzeće kažnjeno trostrukim iznosom osnovne obaveze, odnosno sa ukupno 749.070 dinara uvećanim za iznos kamate za 124.265 zato što – nisu zaposlili osobu sa invaliditetom.

– Ovim rešenjem se negira da mi imamo zaposlenu osobu sa invaliditetom. Pored toga, novac koji od nas potražuje država mi jednostavno nemamo odakle da skupimo. To je jednomesečna plata svih zaposlenih u našoj firmi. Ukoliko država bude insistirala na ovako visokoj kazni, bićemo prinuđeni da otpustimo radnika da bi njihov broj sveli na 19 ili 18 zaposlenih. Na taj način nećemo više biti u obavezi da zaposlimo osobu sa invaliditetom – rezignirano priča Alimpić.

U Poreskoj upravi Ministarstva finansija nisu želeli da objašnjavaju detalje slučaja, odnosno kako je moguće da firma koja ima zaposlenu osobu sa invaliditetom mora da plati kaznu zbog navodnog nepoštovanja zakonskih odredbi koje poslodavcima nalažu radno angažovanje ovih osoba? Oni ističu da je zakonski rok za rešavanje žalbe koju je podnela firma „Vana” šezdeset dana i dodaju da ne mogu da prejudiciraju odluku drugostepenog organa.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje objašnjavaju da ne mogu da snose odgovornost ako osobe sa invaliditetom ne žele da se prijave na neki posao i dodaju da se u praksi često dešava da ponuđena plata bude manja od socijalnih davanja koju dobijaju pa zbog toga osobe sa hendikepom odustaju od posla. Oni ipak ističu da, ukoliko ne može da zaposli osobu sa invaliditetom, poslodavac svoju zakonsku obavezu može da ispuni na različite načine.

– Poslodavac može da učestvuje u finansiranju zarade za osobe sa invaliditetom zaposlene u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju, može da izvrši svoje obaveze kupovinom proizvoda ili vršenju usluga u postupcima javne ili druge nabavke sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ukoliko poslodavac iz bilo kog razloga ne iskoristi neku od zakonom predviđenim mogućnosti dužan je da uplati penale u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u visini od trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio – objašnjavaju u sektoru sa odnose sa javnošću u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Katarina Đorđević