Pohvala Nikoliću

Neka se ne zavarava nova skupštinska većina: Tomislav Nikolić je izvukao častan poraz iz svog istorijskog predsedavanja Skupštini Srbije. Njegov je mandat bio istorijski već samim tim što se u istoriji višestranačke Srbije niko pre njega na tom položaju nije tako kratko zadržao, a njegov je odlazak imao obeležja moralne pobede nad onima koji su ga na povlačenje prinudili. Napustio je govornicu ostavljajući nas u uverenju da je, u najgorem slučaju, plemenito namagarčen. Još nam u ušima zvone njegove reči: "I sada me je sramota što sam nekima od vas bio predsednik skupštine"

Mlađan Dinkić se pre nekoliko dana u tom istom parlamentu vajkao da ne može da veruje svojim očima: sednici predsedava Borka Vučić, za predsednika skupštine bira se Tomislav Nikolić, a glavna politička bitka vodi se između DS-a i DSS a.

Na to sada treba dodati još jedan paradoks: zamenik nikog drugog do Vojislava Šešelja bio je jedan od retkih poslanika koji su protekle sedmice delovali kao ljudi kojima je stalo i do ličnog dostojanstva.

Radikali su ove nedelje imali moć da ponize svoje protivnike i da upropaste Srbiju i njenu šansu da dobije proevropsku i demokratsku vladu: mogli su da iznude nove izbore tako što bi se govornicom služili kao političkim plenom i dozvolili da budu probijeni svi ustavni rokovi. Umesto toga, Toma Nikolić je sam podneo ostavku, poraz pretvorio u pobedu i time osvojio do sada najjači poen protiv Vojislava Koštunice.

To je slika koju bi pripadnici naše samozadovoljne političke klase, što se ovih dana otimaju za ministarska mesta, morali da zadrže pred očima. Njen smisao u času je shvatio Čedomir Jovanović ("Ova sednica se ne bi završila bez volje Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić je pokazao na kakav način se treba odnositi prema institucijama u Srbiji"). Stranke koje će ući u koalicionu vladu dovele su Srbiju na ivicu političkog i moralnog bankrota, a to se nigde nije bolje videlo nego kada su naši evropejci, liberali i konzervativci, dobili lekciju iz političkog držanja od nastavljača politike Vojislava Šešelja.

Ako ih ovo ne probudi iz opasnog dremeža, ništa neće. Od petog oktobra naovamo ponašaju se kao pravednici kojima je istorija dala mandat. Sve njihove vlade dobile su svoje korupcionaške i druge skandale. Ovo za njih zvona zvone. Jedan jedini politički gest ne može da iskupi Srpsku radikalnu stranku od svih njenih grehova i nije Nikolićeva sposobnost da se tiho i umereno izražava za skupštinskom govornicom dovoljna da zaboravimo političko ljudožderstvo kojem se ova stranka i sada zna vratiti kao svojoj pravoj prirodi. Ali to još nije opravdanje za trijumfalizam naših demokrata, koji su bili spremni da zbog jednog ministarstva pošalju Srbiju u neizvesnost i trošak novih izbora.