Građani krive korupciju za težak život

„U situaciji kada ljudi godinama žive jako teško, raste njihov pesimizam i frustriranost i oni će vam u istoj meri kao i ranije reći da su nezadovoljni efektima borbe protiv korupcije i da ne veruju da će se korupcija smanjiti. To je proizvod njihovog opšteg nezadovoljstva”, komentariše profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, podatke iz istraživanja prema kome i dalje veliki broj građana misli da je korupcija razlog za njihov težak život.

Za „Politiku” on iznosi ocenu da stanje u vezi sa korupcijom u Srbiji nije lošije nego ranije ali da građani, zbog „prelivenog nezadovoljstva čitavom situacijom i kontekstom”, to procenjuju istim ili još gorim.

„Za mene je utisak građana jako važan. Izgled u politici i u ljubavi često igra veću ulogu nego stvarna situacija. Ali, jedna stvar su efekti rada agencije, imajući u vidu njene ingerencije i mogućnosti da radi, drugo je nešto što je nasleđeni nivo korupcije, a treće je ono što građani percipiraju kao korupciju. Pogledajte šta je praktično napravljeno – napravljen je institucionalni dizajn, donesen je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je bolji od ranijeg i upotrebljiviji u praksi, pravimo novu strategiju za borbu protiv korupcije, višestruko smo povećali nivo obučenosti ljudi u institucijama koje treba da se bave ovim problemom, obavili smo desetine razgovora sa ljudima koji se bave partijskim finansijama... Ali to nije vidljivo”, ističe Stojiljković.

A kada će u Srbiji biti urađeno nešto toliko vidljivo da se čak i kod građana smanji ta percepcija o korupciji?

Biće vidljivo kada dođe do efektivne političke volje. Ne načelne, deklarativne, proevropske mantre da hvalite tu priču i hvalite institucije četvrte grane vlasti, pa i agenciju u tom okviru, nego kad bude efektivne spremnosti da se stvari urade.

U izveštaju o radu agencije za 2011. istaknut je problem odnosa sa drugim državnim organima.

Javno smo konstatovali da nije bilo dovoljne spremnosti brojnih državnih organa i institucija da odgovore blagovremeno na svoju obavezu prema agenciji...

Na koga se to, konkretno, odnosi?

Pa ima 4.920 nekih organa i institucija, a sa agencijom je u kakvoj-takvoj normalnoj komunikaciji, stalnoj – stotinak. Mogu da kažem da je odnos sa našim poslodavcem, skupštinom, jako korektan i dobar i da bi mogao da posluži kao primer za ostale političke institucije. U izveštaju smo konstatovali i da se sporo usvajaju planovi integriteta koji treba da detektuju koja su mesta osetljiva za korupciju u svakoj instituciji, pa da onda to razvijaju. Pa je, recimo, broj procesuiranih naših prekršajnih i krivičnih prijava nezadovoljavajući, a pogotovo kad govorimo o donetim rešenjima.

Znači, sudovi i tužilaštva.

Sudovi i tužilaštva, naravno. Ne mogu ih kritikovati, ali mogu konstatovati da je ta veza dosta spora, nedovoljno koordinirana i sinhronizovana... Pazite, znate šta je za besne i frustrirane građane vidljiv efekat? Samo kad vide da je procesuiran neko na samom vrhu. A ovde se podgreva atmosfera da Srbiji mora da se desi neka vrsta hrvatske sanaderizacije i sad, ako vi to nemate, oni su nezadovoljni.

Mislite li vi da je Srbiji potreban bar jedan veliki proces poput ovog u Hrvatskoj? Da li bi to bilo „lekovito” za Srbiju?

Naravno da bi bilo upozoravajuće, ali ne možete sad tražiti žrtvenog jarca ako takvu praksu nemate, ili ako imate tu vrstu postojanja nečega što liči na praksu „kompromata” (ruska skraćenica za kompromitujući materijal). To je tipično za zemlje nekadašnjeg socijalizma – vi biste nekog i nešto procesuirali ali on ima deo informacija o vama i onda niko u određenom trenutku to ne prosleđuje, nego dizajnira prema političkom kontekstu upotrebljivosti ili neupotrebljivosti. Recimo, ja ću sad da otvorim sve one afere koje, kad pogledate gde im se vuku konci, proističu od neke prethodne vlade. To neće biti mnogo uverljivo dok taj kriterijum ne bude napušten i ne budu procesuirani svi oni za koje postoje dokazi.

Kako je došlo do problema sa zgradom u koju se agencija preselila prošle godine?

Ne znam zašto je to zainteresovalo neke medije. U čitavoj toj proceduri oko nalaženja prostora, jer za nas nije bilo adekvatnog državnog prostora (što je poseban problem), učestvovalo je pet institucija – Ministarstvo finansija, Direkcija za imovinu, Uprava za javne nabavke, i vlada je davala odgovarajuće garancije i, na neki način, agencija.

I pošto se sve završilo videlo se da zgrada delom pripada supruzi čoveka čije se ime vezivalo za nekadašnji surčinski klan?

Ma ne pripada. I neću uopšte u to da ulazim, užasno me to više nervira. Ukoliko bilo ko ima sumnju i ima neke dokaze da je tu bilo šta sporno neka podnese prijavu nadležnom tužilaštvu. A ne da vrši ovu vrstu kampanje u vreme kada smo mi usred praćenja izborne kampanje i kada ovakva saplitanja liče na neku vrstu političke manipulacije. Za nas tu nije bilo ničega spornog. Ako neko ima bilo kakvih sumnji i dokaza neka se obrati nadležnom tužilaštvu. Možda će ono ovog puta biti isto tako brzo kao i svaki put kada neku našu prijavu smatra neadekvatnom. U neka dva-tri slučaja bili su toliko brzi da je to fascinantno.

Mislite na slučaj Čedomira Jovanovića protiv koga ste podneli krivičnu prijavu zbog neprijavljivanja imovine?

Pa i Pavličića (gradonačelnika Novog Sada, Igora), i šta god hoćete. Gledajte kojom su brzinom naše prijave proglašene neosnovanim. Pa evo još jedne prilike, neka se i oko ovoga odredi tužilaštvo, i gotovo. Mi nismo nedodirljivi.

-------------------------------------------

Kampanja sa manje novca

Agencija je angažovala 165 posmatrača aktuelne izborne trke. Šta su oni do sada uočili, kako protiče ova kampanja?

Mnogo tiše nego što se to očekivalo. Za sada ništa posebno nismo uočili. Čak ni kada se radi o korišćenju državnih službenih automobila i ostalog. Procenjujem da je za neke globalne utiske dosta rano, jer kampanje koje traju po mesec i po dana obično svoj klimaks imaju u poslednjih desetak dana kada su sve završne manifestacije, kada je najveće prisustvo u medijima, oglašavanje u štampanim medijima i onda se, naravno, najviše i troši. Iz ovoga što smo do sada videli, pokazuje se da neće biti toliko novca, pogotovo ne privatnog kao što je to bio ranije slučaj. Stranke su shvatile da bi to u ovoj krizi bilo kontraproduktivno.