Kada bi Srbija bila neutralna

„Verujem da za Srbiju najbolje rešenje predstavlja politička i vojna neutralnost. Neutralnost nije konfrontacija sa bilo kime već naprotiv predstavlja saradnju sa svima i da pri tom Srbija u toj saradnji ostane što više slobodna i svoja”, napisao je u knjizi „Zašto Srbija a ne Evropska unija” Vojislav Koštunica. „Aktivna politička neutralnost omogućava Srbiji da ima razvijenu ekonomsku saradnju sa EU i SAD, a da istovremeno ne potpadne pod njihovo starateljstvo. Isto tako, neutralnost omogućava da sa Rusijom imamo najbolje prijateljske veze i predstavlja garanciju da se Srbija nikada neće svrstati u bilo koji savez protiv Rusije”, naveo je Vojislav Koštunica u svojoj knjizi.

Da li bi naša neutralnost bilo koga obavezivala? Da li bi možda bilo sprečeno samoproglašenje samostalnosti Kosova da smo bili neutralni?

Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova, rekao je da vojna neutralnost može biti na čvrstim temeljima. „Iako je Švedska trgovala sa Hitlerom njena neutralnost u Drugom svetskom ratu je bila poštovana jer je bila na severu. O političkoj neutralnosti Koštunica govori jer smo izloženi pritisku sa Zapada. Ali Zapadu nećemo moći da se odupremo jer nećemo imati oslonac. S druge strane oslanjanje na Zapad nam se vraćalo kao bumerang i zato je potrebna revizija te spoljne postavke, kako bismo ih naterali da nas malo više uvažavaju”, kazao je Jovanović.

Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka, misli da ni politička ni vojna neutralnost nisu realne. „To je moglo u ranijem svetu, a sada nije, naročito ekonomski. Taj koncept nije dobar za Srbiju jer bi je izolovao i ekonomski i politički. Kod nas je ekonomski očajna situacija i moramo da se približimo tokovima novca a oni su u EU. Zato moramo ući u EU. Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn mogu da se igraju sa tim stvarima jer su male države a ekonomski jake. Nasuprot tome, sve zemlje koje treba da uđu u EU imaju manji bruto društveni dohodak od obrta ’Mercedesa’”, rekao je Pribićević.

„Ova vlada nije najbolje radila, ali i neka koja bi dobro radila bila bi zavisna. Srbija nema brendove, nema ni more, a poljoprivreda je diskutabilna”, dodao je Pribićević i zaključio da se svet promenio i da se više ne može proglasiti ni vojna ni politička neutralnost.

Predrag Simić, profesor FPN-a, podseća da je i Kraljevina Jugoslavije proglasila neutralnost u Drugom svetskom ratu ali da je Nemci nisu poštovali. „Nije je poštovala ni Velika Britanija ali ni mi sami. Ali Švedska je kao neutralna izbegla oba rata. Neutralnost je moguća samo ako je garantuju velike sile što je slučaj Švajcarske. Švedska i Finska mogu biti neutralne a na Balkanu je to teško. Ipak, to što Koštunica govori ima jakih argumenata jer ne možemo lako ući u NATO, jer ne možemo izgubiti Južni tok”, naveo je Simić.

Jovanović je rekao da naša neutralnost ne bi sprečila proglašenje samostalnosti Kosova. Ali i razume Koštuničino odbijanje da se uđe u EU zbog Kosova. „Složio bih se sa njim, možemo u EU ako bude pravično rešenje između Srba i Albanaca. Norveška, Švajcarska i Izrael imaju privilegovan status što mi ne bismo imali. Pitanje je da li nam se isplati punopravno članstvo u EU ili privilegovan status što se nudilo Turskoj. Neutralnost mnogo ne znači u međunarodnim odnosima, jer smo već članice mnogih tela. Vojna neutralnost koju imaju Irska i Finska je drugo. I nije neophodno da mi ulazimo u NATO. Možemo imati aktivnu politiku u svim pravcima sa stavom da ne ulazimo ni u kakve organizacije. To znači prijateljske odnose sa svima. Koštunica je time mislio da ojača našu poziciju ali nije neophodno da budemo neutralni, već da zastanemo i napustimo početne pozicije. EU jeste moćna ali ne i svemoćna, i ne treba žrtvovati nacionalno dostojanstvo radi članstva u bilo kojoj organizaciji”, dodao je Jovanović.

Simić je rekao da bi se samoproklamovana nezavisnost na Balkanu teško poštovala. Podseća da je Beograd najčešće bombardovana prestonica i na značaj Koridora 10 zbog čega u slučaju rata teško da bi bilo ko poštovao neutralnost. A da i države koje nisu u savezima i te kako učestvuju u raznim akcijama ilustruje primerom Švedske i njenim učestvovanjem u akciji protiv Gadafija u Libiji. I Švajcarska je u Partnerstvu za mir. „U NATO postoji animozitet prema zemljama koje nisu htele da uđu u ovu organizaciju, jer, kako kažu, ne žele da preuzmu rizik i troškove a govore im šta treba da rade”, kazao je Simić.