Dugovi Azotare na nuli

Dugovi „Azotare” – Pančevo, od oko 130 miliona evra, pretvoreni su u imovinu poverilaca, među kojima je među najvećim Javno preduzeće „Srbijagas”, koje je 2009, posle propale privatizacije „Azotare” i preuzelo rukovođenje ovim preduzećem kako ne bi došlo do zatvaranja.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, potvrdio je juče za „Politiku” da je u ovoj firmi, koja je bila prvi put privatizovana 2006. godine, završen proces reorganizacije, te da je posle odluke suda dug „Azotare” sveden na nulu kroz konverziju dugovanja.

– „Azotara” pored „Srbijagasa” ima i mnogo malih poverilaca i do kraja godine bi mogla da dobije nove strateške partnere iz Rusije, Italije ili Švajcarske. U planu je da se u „Azotaru” uloži 80 miliona evra za nastavak proizvodnje, a zahvaljujući „Gaspromu” – Švajcarska, „Azotara” će do kraja godine imati dovoljno gasa za proizvodnju – kaže prvi čovek „Srbijagasa”.

– Cilj je da ovo preduzeće postane tržišno orijentisano i da efikasno radi. Radni staž zaposlenima u „Azotari” u međuvremenu je povezan. U planu je da se u posao s strateškim partnerima uđe odmah posle izbora – kaže Bajatović.

Na pitanje da li bi većinski vlasnik „Azotare” mogao da postane neki od potencijalnih strateških partnera, pre svega „Gasprom”, zbog isporuka gasa, Bajatović kaže, da uopšte nije važno da „Azotara” ostane u većinskom državnom vlasništvu, već da nađe dobrog partnera s kojim će nastaviti da radi i da se uskoro nađe i na berzi.

– Želimo da ispravimo greške loših privatizacija. „Azotara” više nije u vlasništvu Agencije za privatizaciju, tako da „Srbijagas” ima potpuno odrešene ruke da traži najboljeg za saradnju – objašnjava on.

„Azotara” bi od „Gasproma” po svoj prilici dobijala gas, a plaćalo bi se robom koja će biti proizvedena u ovim pogonima, čime bi „Srbijagas” bio finansijski rasterećen. Bajatović kaže da je predviđenih 80 miliona evra već spremno, da će tim ulaganjem godišnja proizvodnja dostići 1,2 miliona tona đubriva.

To bi trebalo da bude partner koji se dugo bavi ovim poslom, mora da obezbedi isporuke gasa, da se ugovorno obaveže sa tim, i mora da preuzme investicije na nivou kako se dogovorimo, otprilike oko 80 miliona evra. „Srbijagas” ne bi izlazio iz vlasničke strukture.

J. Petrović

 ----------------------------------------------------------

Ba­ja­to­vić: Raz­voj­na ban­ka, a ne štam­pa­nje nov­ca

Du­šan Ba­ja­to­vić, ge­ne­ral­ni di­rek­tor „Sr­bi­ja­ga­sa” i kan­di­dat za pre­mi­je­ra Voj­vo­di­ne ne bi štam­pa­njem pa­ra po­mo­gao pri­vre­du, već bi to ura­dio kroz raz­voj­nu ban­ku ko­ja bi di­nar­skim kre­di­ti­ma po­ma­ga­la do­ma­ću pro­iz­vod­nju na­me­nje­nu iz­vo­zu.

– Tu pre sve­ga mi­slim na pro­iz­vod­nju še­će­ra i sve po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de u Sr­bi­ji ko­ji bi bi­li pot­po­mog­nu­ti ovom ban­kom ko­joj bi kre­di­te obez­be­di­la dr­ža­va. S tim što to ne bi bi­lo kre­di­ta ko­je ban­ke sa­da da­ju s ve­li­kim ka­ma­ta­ma i za pro­jek­te za ko­je ban­ka sa­ma pro­ce­ni da su joj is­pla­ti­vi, već za do­ma­ću pro­iz­vod­nju za ko­ju sa­mi pro­ce­ni­mo da mo­že­mo do­bro da je pla­si­ra­no van Sr­bi­je i na to­me za­ra­di­mo – ka­že Ba­ja­to­vić.

To se, ob­ja­šnja­va, mo­že ura­di­ti na dva na­či­na – ta­ko što će se no­vac da­ti onom ko ima do­ma­ću pro­iz­vod­nju za ko­ju zna da ima „pro­laz” na ino­stra­no tr­ži­šte ili kroz po­dr­šku pro­iz­vod­nji ko­ja ni­je uvo­zno za­vi­sna kao što je slu­čaj s še­će­rom ko­ji se go­di­šnje iz­ve­ze u pro­tiv­vred­no­sti od oko 150 mi­li­o­na evra.

Ne­ma re­či o po­ve­ća­nju nov­ča­ne ma­se ko­ja bi uti­ca­la na rast in­fla­ci­je ni­ti o štam­pa­nju pa­ra ko­je bi išle u po­tro­šnju, ka­ko to ne­ki zlo­na­mer­no in­ter­pre­ti­ra­ju, već o po­ten­ci­ra­nju do­ma­će tra­žnje i što ve­ćem iz­vo­zu do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Kraj­nji cilj je da se re­ši pi­ta­nje li­kvid­no­sti pri­vre­de, ka­te­go­ri­čan je on.

– Ka­da go­vo­rim o po­mo­ći raz­voj­ne ban­ke tu ne mi­slim o neo­gra­ni­če­nom fon­du sred­sta­va. Na­pro­tiv, iz­nos sred­sta­va bi se opre­de­lio shod­no to­me ko­li­ko ima pro­iz­vo­da ko­ji su za­sno­va­ni na do­ma­ćoj pro­iz­vod­nji, a ko­ji su ima­li kup­ce na­po­lju – is­ti­če pr­vi čo­vek „Sr­bi­ja­ga­sa”.

Ni­je mu ja­sno, na­gla­ša­va, za­što mu mno­gi ospo­ra­va­ju ide­ju oko raz­voj­ne ban­ke, ka­da se zna da je Evrop­ska cen­tral­na ban­ka štam­pa­la dva pu­ta po 500 mi­li­jar­di evra ka­ko bi po­pra­vi­la ban­kar­sku li­kvid­nost. Ako je to do­bro za EU za­što bi raz­voj­na ban­ka bi­la lo­ša za Sr­bi­ju, pi­ta on. 

Eko­no­mi­sta Go­ran Ni­ko­lić sma­tra da po za­ko­nu ni­je mo­gu­će no­vac iz de­vi­znih re­zer­vi is­ko­ri­sti­ti za osni­va­nje raz­voj­ne ban­ke ili za po­dr­šku pri­vre­di. Ka­ko ka­že, ako je do­bro raz­u­meo Ba­ja­to­vi­ća, on je na­me­rio da tim pa­ra­ma sti­mu­li­še pri­vred­ni rast.

– Po va­že­ćim pro­pi­si­ma ne mo­že ni­je­dan bu­džet­ski iz­da­tak da se kre­i­ra i pla­ni­ra iz de­vi­znih re­zer­vi Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je. Dr­žav­na ka­sa je za­kon u ko­me se li­mi­ti­ra na­čin tro­še­nja bu­džet­skih pa­ra. Mo­ne­tar­na po­li­ti­ka s tim ne­ma ni­ka­kve ve­ze. To je u sve­tu ta­ko ura­đe­no baš zbog lo­ših is­ku­sta­va dru­gih ze­ma­lja – is­ti­če Ni­ko­lić.

J. Pe­tro­vić