Tajne arhive još čekaju zakon

Najnovijom rezolucijom Evropskog parlamenta, od Srbije se očekuje da ušto kraćem roku reši problem nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma. Zakon koji bi reformisao bezbednosne službe već godinama čeka da se nađe pred poslanicima, ali se nijedan skupštinski saziv do sada nije odlučno pozabavio temom koja je, kako se ispostavilo, jedan od vrućih krompira demokratizacije društva, neprijatan po pojedince.

I dok je zvaničan stav stranačkih lidera da zakon treba doneti i da je tekst kojim će se ta oblast urediti najmanji problem ukoliko postoji dobra volja, tajni dosijei i dalje su skriveni u Arhivu Srbije, bez izgleda da skoro ugledaju svetlost dana. Mrak arhivskih podruma čuva tajne o državnim ubicama Srbije, ali i dokaze o tome da li su saradnici tajne policije zaista bili Ljubomir Magaš, Andrija Lakonić, Đorđe Božović, Željko Ražnatović i drugi momci sa asfalta, bivši premijer Milan Stojadinović i bivši patrijarh German ili su to samo medijske spekulacije.

U periodu od maja 2001. do juna 2003. godine na snazi je bila vladina uredba kojom je bio odobren uvid u dosijea. Od oko 4.000 ljudi koji su zakazali dolazak u BIA,kako bi proverili da li imaju dosije u toj službi, njih 420 dobilo je potvrdan odgovor. Njima je bilo odobreno da pročitaju ono što je u dosijeu napisano, ali pod uslovom da te informacije zadrže za sebe. I pored obećanja, neke javne ličnosti otkrile su sadržine svojih dosijea medijima, uz zaprepašćenje zbog netačnih podataka koje je tajna služba imala o njima. BIA je do sada Arhivu Srbije dostavila oko 80.000 personalnih dosijea starijih od 30 godina.

SPO je više puta insistirao na donošenju zakona i predlagao nacrt akta kojim bi se rešilo otvaranjetajnih dosijea. Prema poslednjem objašnjenju predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović, kako su preneli mediji, ovaj nacrt nije se našao na dnevnom redu prolećnog zasedanja jer nije za odlazeću vladu i parlament na isteku mandata.

Ministarstvo pravde, prema tvrdnjama Slobodana Homena, državnog sekretara, ima pripremljen tekst zakona i samo je pitanje političke volje da bude izglasan.

Zakon o otvaranju dosijea je sistemski i trebalo ga je usvojiti odmah posle pada režima Slobodana Miloševića, rekao je medijima Vuk Drašković, lider SPO-a, ocenjujući da predlog zakona još čeka na usvajanje jer se vlast toga plaši. On je naveo da su se u svim bivšim komunističkim zemljama na listi saradnika službi bezbednosti našli premijeri, ministri, ambasadori, crkveni velikodostojnicii biznismeni, kao i da bi se slično dogodilo i u Srbiji.

Mnogi poslanici smatraju da je Služba državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića imala profesionalce koji nisu izašli iz zakonskih okvira. Prema tim stavovima, neki od njih nisu progonili političke protivnike, već su se bavili uobičajenim bezbednosnim aktivnostima, dok su drugi zloupotrebili službu, zbog čega bi trebalo da odgovaraju. Kako razdvojiti savesne bezbednjake od onih koji su se ogrešili o zakon i ko tu koga štiti, pitanje je na koje još nema odgovora.

-------------------------------------------

Kako je ko otvarao

U postkomunističkim zemljama podiglo se mnogo prašine posle početka procesa otvaranja tajnih dosijea. U Makedoniji mediji beleže slučaj reditelja Vladimira Milčina, poznatog po tome što je njegovu predstavu „Sveti Sava” 1990. godine u beogradskom JDP-uprekinulo pedesetak pripadnika tek osnovanih srpskih desničarskih stranaka. Milčin je, kako je objavljeno, bio saradnik tajne policije. On je, prema napisima makedonskih medija, još 2000. pogledao svoj dosije i saznao da je pod pseudonimom „Dramaturg” bio „pod operativnom obradom” od 1976. godine.

Bura se podigla i u Mađarskoj posle otkrića da su istaknuti pisac Peter Esterhazi i poznati režiser Ištvan Sabo bili povezani s radom tajnih službi. Za Esterhazija je bio šok kada je saznao da je njegov otac 15 godina bio aktivan doušnik, dok je Sabo, prema tim napisima, svojim dojavama doprinosio komunističkom teroru u otadžbini.

Javnost u Mađarskoj bila je zapanjena kada je, kako su preneli tamošnji mediji, Ištvan Sabo priznao da je kao student potkazivao svoje bližnje tajnoj policiji. Sabo, dobitnik „Oskara” za film „Mefisto” 1981. godine, priznao je da je bio doušnik, uz objašnjenje u koje niko nije poverovao – da je time spasao život kolegi.

Češka pamti aferu koja je izbila kada je otkriveno da je pisac Milan Kundera pomagao komunističkoj policiji. Njegova dojava navodno je dovela do hapšenja Miroslava Dvoračeka, slučajnog posetioca u studentskom domu, pod optužbom da je američki špijun, što mu je uništilo život i oteralo ga u izgnanstvo.

------------------------------------------

Bivši agenti – predsednički kandidati

Četvorica od 18 kandidata na predsedničkim izborima u Bugarskoj prošlog oktobra bili su agenti ili saradnici komunističkih tajnih službi.

Komisija zadužena za otvaranje dosijea potvrdila je da je nekadašnjim tajnim službama pripadao Aleksej Petrov, bivši savetnik službi za borbu protiv organizovanog kriminala koji je i sam bio optužen 2010. da je bio na čelu kriminalne grupe.

Još jedan nezavisni kandidat, bankar Vencislav Josifov, predsednik prve privatne banke koja je bankrotirala 1996, i lideri dve nacionalističke stranke Krašimir Karalkačanov i Stefan Solakov, bili su kako je utvrđeno agenti ili doušnici tajnih službi. Komisija od 2007. otvara dosijee tajnih komunističkih službi, ali ta otkrića nemaju nikakvu zakonsku posledicu, već samo moralnu vrednost.